Meteorolog sve objasnio: Nije kraj, ovaj je osmi

Sovilj ističe za Tanjug da je u pitanju petodnevni period, sličan dvonedeljnom toplotnom talasu koji smo imali u julu ove godine, s tim što se, kako kaže, očekuju prijatnije noći.

"Sledeće sedmice bismo zapravo imali te najviše temperature od 35 do 40 stepeni, a u Beogradu oko 38", rekao je Sovilj.
Dodaje da će nakon novog toplotnog talas uslediti postepni pad temperatura, bez naglog zahlađenja i intezivnog perioda sa pljuskovima i grmljavinom.

"Biće prolaznih naoblačenja u poslednjoj dekadi avgusta, ali sve u svemu temperatura će biti iznad proseka", najavio je Sovilj.

Sovilj ističe da je naša zemlja pod uticajem tropske kontinentalne vazdušne mase koja poreklo vodi sa severa Afrike, a koja jača preko Sredozemlja.

Profimedia

"Mi smo ovoga leta mnogo češće pod uticajem tih severnoafričkih vazdušnih masa, za razliku od leta pre dve, tri godine, kada su češće Španija, Francuska, odnosno jugozapadni i zapadni delovi Evrope bili pod tim uticajem", kazao je on.

Meteorolog podseća da se planeta Zemlja zagreva, te da ekvatorijalne oblasti dobijaju najviše toplotne energije, a polarne najmanje.

"Toplotni talasi su sada učestaliji, a tome smo mi doprineli. Ljudi su uslovili da za poslednjih 150 godina temperatura na planeti poraste za 1,5 stepen, što je dovoljno da se toplotni talasi jave, da budu intenzivniji i da duže traju. To onda ima i druge posledice, jer temperatura uzročno-posledično deluje na padavine i na sve one druge meteorološke parametre", objasnio je Sovilj.

Kako kaže, glavni uzročnici klimatskih promena jesu emisije ugljen dioksida i metana u atmosferu, te trajanje atmosfersko - okeanskog fenomena El Ninjo.

"Za vreme trajanja El Ninja imamo mnogo više toplih rekorda na planeti. Radi se o pozitivnoj anomaliji. Dakle, površinska voda okeana u Pacifiku je toplija nego inače. Sada polako ulazimo u El Ninjo fazu kada će te površinske vode u Pacifika biti hladnije, što znači da treba očekivati da do kraja godine i početkom sledeće taj broj toplih rekorda na globalnom nivou ipak opadne", kazao je Sovilj.

EPA-EFE/CIRO FUSCO

Ističe da nikada jedan toplotni talas, bilo da traje sedam, 10 ili 20 dana, ne može biti pokazatelj klimatskih promena.
"Znači najčešće mora da bude neki tidesetogodišnji period, pa da se ti toplotni talasi malo češće javljaju. Toplotni talasi se javljaju i tokom zime. To je niz od najmanje pet dana u kojima je temperatura viša od 90 odsto temperature osmotrenih u prošlosti, u istom periodu na istoj lokaciji", rekao je Sovilj.

On podseća da smo prvi toplotni talas ove godine imali u januaru, a drugi u februaru. "U avgustu, koji je sad pred nama, biće osmi toplotni talas ove godine. Od 1961. do 1990. mi smo imali samo 0,7 toplotnih talasa godišnje", kazao je meteorolog.

Prema njegovim rečima, postoji mogućnost novog toplotnog talasa i u septembru, kada temperatura može dostići 30 stepeni.

"U prošloj godini srednja septembarska temperatura bila je 29 stepeni. Ukupno 29 letnjih dana u Vojvodini i Beogradu jesu zaista nezabeležene vrednosti do prošle godine", rekao je Sovilj.