Tornado u Srbiji?

On je za Tanjug rekao da će sutra, pored pada temperature biti oblaka, kiše, pljuskova, i dodao da je lokalno moguća nepogoda sa većom kolučinom padavina koja bi mogla da prouzrokuje bujičnu poplavu.

Todorović napominje da bi ljudi trebalo da koriguju boravak na otvorenom i da se sklone na vreme kada su najavljene nepogode kako ne bi stradali od udara groma.

Kako je objasnio, ukoliko se osoba nađe na otvorenom u toku oluje treba da nađe zaštitu u smislu tvrdog zidanog objekta, a nikako ispod drveta jer je usamljeno drvo veća meta za udar groma nego neki drugi objekat.

"Sam čovek kao figura ne sme da štrči u nekom polju u ravnini ili u vodi jer je i on takođe daleko veća potencijalna meta nego kada bi čučnuo, sakrio se. Izletnici i planinari unapred treba da znaju varijantu gde bi bilo moguće da se sklone ako naiđe iznenadna oluja", poručio je meteorolog i dodao da ove godine nije bilo superćelijskih oluja već običnih letnjih nepogoda.

Todorović kaže da prenaseljenost nije uzrok poplava na ulicama u Beogradu kada padne jaka kiša, već velika količina vode koja padne u kratkom vremenskom periodu na manjem prostoru.

"Na području Beograda je 27. juna i 2. jula u epizodi od dva sata bila mesečna količina padavina, i kada se ta količina vode nađe na asfaltu a zemlja ne može da upije tako veliku količinu vode, onda se desi da na ulicama bude bujični tok", objasnio je meteorolog.

Dodaje da je to redovna pojava i karakteristika klime u Srbiji, da se leti događaju lokalne nepogode sa velikom količinom padavina na malom prostoru.

Kako je naveo, mini tornado, odnosno vihor, je manifestacija superćelijske oluje i predznak nestabilnosti atmosfere koja bi mogla da donese pravi nepogodski oblak sa pravim tornadom, koji se u Srbiji retko javlja.

Todorović kaže da su ovako visoke temperature kakve su bile prethodnih dana normalne za ovo doba godine, istakavši da instrumentalni podaci pokazuju da je i ranijih decenija bilo ovakvih vrućinai da su slične vremeske prilike bile u prvoj polovini prošlog veka.

"Od 6. do 17. jula smo imali jedan duži period uzastopnih dana sa veoma visokim temperaturama, uznad 35 stepeni do 40 stepeni, u Beograd 39,6. Bilo je takvih dugačkih perioda sa ekstremno visokim temperaturama i ranijih leta", dodao je on.

Todorović je objasnio da se temperatura meri na travnatoj pokošenoj površini na osunčanom terenu na dva metra visine kako bi se izbegao uticaj podloge, napomenuvši da sam termometar mora da bude u senci da ne bi termometar pokazao temperaturu materijala od kog je napravljen.

"To je temperatura vazduha i temperatura vazduha pri tlu je daleko viša. Vazduh se zagreva od zemlje, od sunca se prvo zagreje zemljište, kad bi se merilo iznad asfalta bilo bi mnogo toplije nego kada bi se merilo iznad trave. Jedinstvena je metodologija merenja d abi svi podaci mogli da budu poredivi", naveo je meteorlog.