Zbog ovoga nastaju jake oluje: "Da li smo grešili? Naravno..."

"U poređenju sa prošlom godinu, oluje su slabije. Prošle godine je na području Alpa pao grad veličine 19 centimetara. Iz godine u godinu vidimo taj trend rasta i češće frekvencije jačih oluja. Ove godine smo imali gradonosne oluje, pa je veličina grada bila oko pet centimetara što je štetno po poljopivredu", objasnila je ona za Tanjug.

Lazićeva je rekla da globalno povećanje temperature od jednog stepena uslovljava ekstremne pojave, istakavši da je jun mesec klimatski pogodan za vremenske nepogode, promene vremena i snažne oluje.

Andrej Stojić iz Instituta za fiziku izjavio je danas se kroz istoriju klimatskih promena na planeti Zemlji nikada nije dogodilo da ovolika količina gasova sa efektom staklene bašte bude prisutna u atmosferi, istakavši da je skok temperature u velikoj meri posledica upravo ovakvih procesa.

"Da li smo grešili, naravno da jesmo, počelo je odsutsvom svesti o uticaju čoveka na životnu sredinu što se na kraju manifestovalo ovolikim promenama i to sve utiče na zagađenje. Koliko osvešćavanje doprinosi procesu smanjenja uticaja na životnu sredinu je veliko pitanje zato što se slabo investira u obrazovanje", rekao je on.

Stojić kaže da klimatske promene jako negativno utiču na kvalitet vazduha jer povećanjem temperature dolazi do promene osnova za hemijske reakcije koje se dešavaju u atmosferi tako da one postaju intenzivnije i stvaraju jedinjenja koja se u nekim drugim stanjima nisu dešavala, a koja utiču na zdravlje ljudi.

"Sve se menja sa klimatskim promenama, od poljoprivrede do uobičajenih aktivnosti ljudi, a to na kraju ishoduje promenom sastava atmosfere u smislu zagađujućih materija", dodao je on.

Stojić je istakao da je topljenje leda na Severnom polu vrlo bitna pojava u vezi sa klimatskim promenama, tokom koje dolazi do izlaganja večno zaleđene zemlje atmosferskim uslovima, napomenuvši da današnji živi svet nije naviknut na mikroorganizme i gasove koji izlaze odatle.