Stiže smrtonosni toplotni talas? Nižu se upozorenja

Glavni uzrok nadolazećeg toplotnog talasa je stabilan atmosferski obrazac poznat kao "toplotna kupola".

Poznati slovenački meteorolog Marko Korošec, autor niza tekstova o vremenu na portalu Severe-weather.eu, objavio je detaljnu vremensku prognozu za naredni period u kojoj, između ostalog, navodi da će se vremenski obrazac promeniti, donoseći toplotne talase u južnu, središnju i istočnu Evropu.

Najveće temperaturne anomalije predviđaju se za središnju Evropu i Balkansko poluostrvo, a taj  toplotni talas će se proširiti Evropom sredinom sedmice, dok će se visok pritisak pomeriti prema istoku tokom vikenda i povećati šanse za teške vremenske uslove u zapadnoj Evropi.

Ove sedmice najavljeno je da će se temperature u središnjoj Evropi, na Balkanu i u istočnoj Evropi dostići više od 30 stepeni, ponegde i više od 40, dok će na zapadu i severu Evrope temperature ostati blizu ili ispod proseka za sredinu juna.

Kako objašnjava, kada se uspostavi dugotrajno stabilno vreme, toplotna kupola pojačava toplotne talase. Ukratko, prenosi Večernji list, toplotna kupola deluje kao poklopac koji zadržava toplu vazdušnu masu i pritiska je prema tlu. To rezultira lepim, stabilnim i često suvim vremenom s minimalnim šansama za padavine .

Takođe, kako se upozorava, suša i toplije vreme povećavaju rizik od požara zbog razvoja suvih uslova ili njihovog pogoršanja. Primeri su poznati iz Pacifičkog severozapada i drugih delova zapadne Severne Amerike poslednjih godina, kao i iz Evrope, iz Grčke i Portugalije prošlih letnjih sezona.

Toplotna kupola takođe često doprinosi smrtonosnim toplotnim talasima širom sveta, jer visoke temperature obično traju vrlo dugo. U 2023. godini toplotne kupole donele su rekordne temperature u mnogim zemljama, čak i tokom jesenjih meseci.

Kada je toplotna kupola vrlo izražena, može dovesti do obaranja istorijskih rekorda temperatura, kao što smo videli širom sveta ove godine. Ovaj fenomen posebno je upečatljiv kada se razvija rano tokom leta ili u kasnoj jeseni.

Prvi značajan toplotni talas ovog leta razvija se od utorka do subote i donosi visoke temperature većem delu evropskog kontinenta. Najtoplija vazdušna masa biće od Italije do središnjeg Balkana, Nemačke, Češke, Slovačke, Mađarske i Poljske od srede do petka, piše na stranici Severe Weather Europe.

Iako toplotni talas neće trajati dugo, vazdušna masa će se znatno zagrejati u poređenju s uslovima koje je Evropa doživela do sada ovog meseca.

Slovenački meteorolog piše da se u četvrtak i petak vrlo visoke temperature očekuju širom balkanskih zemalja, gde će se najviše temperature približiti 40 °C. Okolne regije takođe će imati visoke temperature.

Nakon srede, očekuje se da će temperature porasti iznad 35 °C širom Grčke, Severne Makedonije i Bugarske. Najviše temperature za južne balkanske zemlje predviđene su za četvrtak, a u nekim dolinama koje će dostići opet 40 °C, ali neće biti tako ekstremno kao prošle sedmice.

Sledećeg vikenda stići će osveženje sa zapada i vratiće se normalne temperaturne vrednosti za jun, od 20 do 30 stepeni.

S druge strane, postoji i povećan rizik od teških oluja od Španije, preko Francuske do Švajcarske, Nemačke i Poljske, posebno od srede do petka. U četvrtak će se rizik od teških vremenskih uslova povećati u Francuskoj, Švajcarskoj Beneluksu i Nemačkoj, dok će se dan kasnije frontalni sistem premestiti dalje na istok, što će doneti teške oluje Nemačkoj, Austriji, Češkoj i Poljskoj. U tim su područjima, navodi se, moguće oluje s jakim vetrovima, velikim gradom, obilnom kišom i mogućim tornadima.