Evropski "monsun" nad Srbijom?

Kako navodi meteorolog Pol Blajt, strujanja će taj vazduh nositi od juga Francuske, preko centralne i istočne Evrope. 

Interaktivni pregledač globalnih vremenskih podataka pokazuje da on verovatno stiže i do Srbije, a među najpogođenijim može biti Beograd.

O takvoj mogućnosti piše i hrvatski IstraMet, koji najavljuje jaku kišu i navodi da će slično vreme pogoditi ceo region.

Evropski monsun

I meteorolog Đorđe Đurić u svojoj najnovijoj prgnozi istakao je da nas u junu čeka slično vreme kao i u maju. Đurić je govorio i o pojavi monsuna.

Jug Azije poznat je po smeni monsuna u toku godine. Zimski monsun traje od novembra do marta i donosi vedro, suvo i prijatnije vreme. Letnji monsun traje od juna do septembra i donosi provale oblaka, grmljavinske oluje, poplave i bujice. April i maj uslovljava tišine i temperature i iznad 50°C, a oktobar takođe donosi period tišina, ali ne uz vrućine poput onih na kraju proleća.

U ovom delu sveta je najizraženiji monsun i to kao posledica raspodele vazdušnog pritiska iznad kopna i mora.

Kada je reč o vantrpskom monsunu, najizraženiji je na istoku Azije, u Japanu i na pacifičkoj obali Rusije.

Slična pojava, ali daleko manjih razmera u ovom delu godine uobičajena je i za Evropu i naše područje. U Evropi "monsun" je najviše izražen u centralnim, istočnim i jugoistočnim predelima Evrope, u oblasti Alpa i u delu zapadne Evrope.

U ovom delu godine kopno se znatno brže zagreva od vodenih površina. Tada se uspostavi takva cirkulacija nad Evropom da vazduše mase struje sa Atlantika kao hladnije površine prema kopnu Evrope koje je znatno više zagrejanije.

Tada je vazdušni pritisak usled uticaja anticklona viši iznad vodenih površina, u ovom slučaju iznad Atlantika, a niži nad kopnom, a sve ovo važi ukoliki se ne pojavi neki atmosferski poremećaj u vidu ciklona ili fronta, kada se opisana situacija naruši.

Kada vlažna i hladnija vazdušna masa stigne iznad toplije površine kopna, dolazi do idealnih uslova za formiranje vertikalnih oblaka (kumulonimbusa) i nastank pljuskovitih padavina i grmljavinskih nepogoda.

Kako je kopno najzagrejanije u poslepodnevnim časovima, tada ima i najviše energije za nastanak pljuskova sa grmljavinom, pa i nepogoda, što dovodi do toga da se ove pojave najčešće javljaju u poslepodnevnim časovima ili pred kraj dana, a što je i svakodnevni slučaj ovih dana u Srbiji.

Ove pojave su još više izraženije kada ovi sistemi naiđu na orografsku prepreku u vidu planina i brda.

Sve ovo opet važi ukoliko nema atmosferskih poremećaja, a ukoliko se oni pojave, pljuskovi sa grmljavinom i nepogode se mogu pojaviti bilo kada, odnosno u bilo kom delu dana, ali i tada su najčešće izraženiji posle podne.

Iznad mora važi druga situacija, pa noću vazduh struji sa kopna prema vodenim površinama i grmljavinski pljuskovi su najizraženiji u noćnim satima ili u hladnijem delu godine, odnosno tokom jeseni i zimi, ali pri atnosferskim poremaćajina i u ostatku godine, pa tako i leti.

Kada olujni sistemi pogode Srbiju u ovom delu godine, u veoma kratkom vremenskom intervalu može da padne i više od 50 litara kiše po kvadratnom metru, uz urbane poplave i poplave na manjim i bujičnim tokovima.

Prethodnih dana Srbiju su skoro svakodnevno pogađale jake grmljavinske oluje i veoma obilni pljuskovi. Najizraženiji su bili u poslepodnevnim časovima i pred kraj dana, na mnogim lokacijama događali su se skoro pa u isto vreme kao i tokom prethodnih dana.

Veoma slična situacija očekuje se i u narednom periodu, a prema trenutnim proračunima duža stabilizacija vremena ne očekuje se u prvoj polovini juna.