U Srbiji poslednjih godina raste broj tinejdžera koji su probali drogu

Direktor Mreže za politiku droga u Jugoistočnoj Evropi Milutin Milošević istakao je da prema zvaničnim podacima koje je objavio Institut za Javno Zdravlje "Batut", u okviru velikog evropskog istraživanja koje ispituje stanje kod mladih u prvom razredu srednje škole ESPA, čak 8,6 odsto tinejdžera u Srbiji u prvom razredu srednje škole je probalo marihuanu, što znači svaki 11 ili 12 mladi čovek.

"Mi mislimo da je postotak veći, ali ne možemo to da tvrdimo. Od ovih 8,6 odsto koje je probalo drogu, nije velika razlika izmedju dečaka i devojčica, negde oko 56 prema 44 odsto u korist dečaka. Devojčice mnogo više koriste dozvoljene lekove, kao što su bensedini, lekove protiv bolova na savet doktora i bez saveta doktora, inhalanse", rekao je Milošević gostujući na TV K1.

Dodao je i da postoji razlika izmedju onih koji su probali, koji povremeno koriste, redovno koriste i onih koji rizično koriste narkotike, što uključuje zavisnost od vrste droga i medicinski rizično ponašanje.

"Činjenica da polovina ne vidi problem u probanju već je zabrinjavajuća. To je vreme kada mladi eksperimentišu, a mi se trudimo da im pomognemo da taj period eksperimenta ne bude štetan po njih. Prvo se trudimo da ih sprečimo da uopšte započnu s tim, ali ako su već probali pod uticajem drugova, okoline, pa čak i medija koji promovišu droge, onda se trudimo da im pomognemo da se što pre izvuku", rekao je on.

Dečji psihijatar Milica Panić kaže da su škole postale žarišta i da se dešava da devojčica od 12 godina prijavi da je svaki dan neko pita da li bi htela to da proba, kao i da su to uglavnom vršnjaci.

"Dešavalo se da kažu pacijenti da dete koje je u četvrtom razredu unese nekakvu supstancu sa sobom i prosledi je dalje detetu u nekom starijem razredu. Postoje lica koja kruže oko škole i nude deci. Neko će uzeti, neko neće. Faktori koji determinišu da li će neko dete to prihvatiti i reći 'ok, daj mi da vidim' ili će se uplašiti, pobeći i odmah reći roditeljima šta se desilo u školi. Roditelji će reagovati. Vraćamo se opet na ono da, ako želimo nešto da sprečimo, moramo da idemo od uzroka. Mnogo je važna primarna prevencija, moramo da se vratimo prvo porodici", rekla je Panić.

Dodaje i da se najčešće koroisti marihuana, često tokom žurki, obično u šestom ili sedmom razredu, u većim mestima jer se uvek nadje neko ko to donese.

Ona ističe da je korišćene marihuane u adolescentnom dobu veoma opasno.

"Hormoni tada dostižu novo bazno stanje, mozak sazreva i nikada ne znamo kako će na koga uticati. Ne znamo da li je ta marihuana čista ili je nečim kontaminirana. Ne valja nijedna, ali se dešavalo da dodju pacijenti sa prvom psihotičnom epizodom nakon prve probe, upravo te marihuane koja je bila sa ko zna čim kontaminirana", rekla je ona.

Ističe i da su posledice konzumacije vrlo ozbiljne da najčešće predispoziciju da postane korisnik narkotika imaju deca koja tokom ranog razvoja nisu dobila dovoljnu količinu emocija, ili neke granice nisu postavljene na vreme.

"U taj vagon se vrlo lako udje, a jako teško izlazi. Da li će neko da izadje, mora prvo da se prepozna problem, a roditelji da bi nešto prepoznali moraju da budu tu, da osete dete, da vide da se tu nešto dešava, da se dete menja, da to nije ponašanje kao pre. Postaje agresivno, povlači se, ne uči, skriva telefon, izlazi na kratko, vraća se, kao nešto da uzme, više se ne druži kao ranije. Ako su roditelji budni fizički i emocionalno, prepoznaće da nešto nije u redu", rekla je Panić.

Stefan Pejić iz nevladine organizacije "Regeneracija" kaže da je istraživvanje te organizacije pokazalo da najviše osoba koristi alkohol, a od ilegalnih supstanci marihuanu i sintetičke droge.

Ističe i da postoji razlika u konzumaciji kod žena i muškaraca, da žene dosta kasnije počinju s upotrebom, ali dosta brže povećavaju upotrebu i dosta brže ulaze u sam problem.

"To nas vraća na pitanje, odakle to kreće i zašto se to dešava? Veoma često to jeste jedan vid toga u koju kutiju mi nekoga stavljamo. U našem društvu, žena je majka, stub kuće, i one nikako ne smeju da rade ovo ili ono, i vrlo često se zbog toga kasno javljaju za bilo kakvu vrstu podrške ili pomoći. Baš zato što im je u startu dato znanje da je to ponašanje neprihvatljivo", zaključio je Pejić.