Katastrofa je stigla; Naučnici u šoku; Sve je pustoš; U Beogradu 50 stepeni?

Time je, kako navode, nastavljen 10-mesečni niz u kom je svaki uzastopni mesec postavljao novi temperaturni rekord, pri čemu je i temperatura površine mora dostigla novi apsolutni mesečni rekord za globalnu morsku temperaturu.

Svaki od poslednjih deset meseci rangiran je kao najtopliji ikada do sada zabeležen u svetu u u poređenju sa odgovarajućim mesecom prethodnih godina, podaci su iz mesečnog biltena Kopernikusa.

Dakle, to nije bio samo deseti uzastopni mesec koji je oborio sopstveni toplotni rekord već je i "globalna prosečna temperatura u poslednjih 12 meseci najviša ikada do sada evidentirana" i premašuje predindustrijski prosek za 1,58 Celzijusovih stepeni usled decenija emisija štetnih gasova, čiji je učinak od sredine 2023. godine posebno naglašen fenomenom El Ninja, rekla je Samanta Bardžes, zamenica voditelja službe za klimatske promene Kopernikusa.

"To je dugoročan trend s jasnim rekordima koji nas jako brine", rekla ona, dodavši da nam praćenje i "proučavanje ovakvih zapisa iz meseca u mesec zaista pokazuje da se naša klima vrlo brzo menja."

Skup podataka Kopernikusa seže do 1940. godine, a naučnici su ga usporedili s ostalim relevantnim podacima da bi potvrdili kako je prošli mesec bio najtopliji mart od predindustrijskog razdoblja.

Već je 2023. bila najtoplija godina na planeti po svetskim zapisima koji postoje od 1850. godine.

Pustoš

Ekstremni vremenski uslovi i visoke temperature ove su godine globalno izazvale pustoš. Suša izazvana klimatskim promenama u području amazonske prašume u razdoblju od januara do marta podstakla je rekordan broj šumskih požara u Venecueli, a suša u južnoj Africi uništila je useve i suočila milione ljudi s glađu.

Rekordno zagrevanje površine mora

Bardžes je istakla da podaci o morima i okeanima "nisu ništa manje šokantni", jer je novi rekord globalne temperature površine okeana postavljen u februaru ponovno premašen u martu.

Okeani prekrivaju 70 odsto planete i održavaju Zemljinu površinu pogodnom za život, apsorbirajući 90 odsto viška toplote proizvedene zagađenjem ugljen-dioksidom koji je rezultat ljudske aktivnosti još od početka industrijskog doba.

Naučnici su prošlog meseca upozorili da će zbog zagrevanja okeana na južnoj hemisferi doći do masovnog izbelivanja korala i da bi ono moglo biti najopasnije u istoriji planete.

Topliji okeani znače i više vlage u atmosferi, a naučnici kažu da vazduh može zadržati oko sedam odsto više vodene pare za svaki Celzijusov stepen porasta temperature. To rezultira sve nestalnijim vremenskim prilikama, poput žestokih vetrova i obilnih kiša.

"Znamo da će razdoblje u kom trenutno živimo verovatno biti najtoplije u poslednjih 100.000 godina", rekla je Bardžes.

U Beogradu 50 stepeni?

Novija istraživanja naučnika iz Srbije pokazuju da su pojedini delovi Beograda u letnjim mesecima i do sedam stepeni topliji od nekih drugih, a istraživanja rađena poslednjih godina pokazuju konstantan trend rasta prosečnih i maksimalnih temperatura u glavnom gradu.

Kako je "Blic" ranije pisao, dugoročne prognoze kažu da je pred nama pakleno leto, koje će obeležiti temperature, one zvanične, i do 40 stepeni. Čak pola leta obeležiće tropski dani.

Meteorološkinja Ana Vuković Vimić naglašava i da je problem što se noćne temperature ne spuštaju zbog "konstantnog izračivanja toplote zgrada i asfalta".

"Znači ne samo što se zagreva više, zato što više apsorbuje sunčevog zračenja i zadržava bolje toplotu, nego i izračuje noću, tako da je i ta toplota zarobljena nekako u urbanoj sredini. Tako da, što se tiče zdravlja veoma je opasno, naročito zbog klimatskih promena jer procene, porast temperature i efekat urbanotoplotnog ostrva polovinom veka kod nas će izazivati pojavu toliko visokih temperatura koje će biti kao smrtonosni toplotni talasi".

To zavisi i od vlažnosti vazduha, kaže sagovornica, navodeći da u centru urbanih toplotnih ostrva temperatura može dostići i do 50 stepeni Celzijusovih.

"To je sve moguće kod nas i to će biti jako veliki problem. Od tada se smatra da i zdrav organizam je pod velikim rizikom od toplotnog udara, prosto nastaju grčevi u mišićima, i može doći do onesvešćivanja", navodi meteorološkinja.