Pad bitkoina gurnuo zemlju na rub propasti

Time nam je omogućila da u realnom vremenu promatramo eksperiment koji testira bitkoin u praktičnoj upotrebi.

U glavnoj ulozi su El Salvador i predsednik Najib Bukele, osvedočeni kriptoentuzijasta koji je prošle godine zaprepastio svetsku javnost, iskoristivši Bitcoin Conference kako bi najavio legislativu kojom će bitkoin (pored američkog dolara) postati službeno sredstvo plaćanja, piše Poslovni dnevnik.

Ideja je tri meseca kasnije provedena u djelo, a posledice su zasad … prilično neugodne. Za početak, inicijativa kojom je bitkoin trebalo da postane opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja doživela je pravi fijasko. Ili tako barem tvrde autori istraživanja pod naslovom “Are Cryptocurrencies Currencies? Bitcoin as Legal Tender in El Salvador”, gde se već u uvodu navodi kako je upotreba bitkoina koncentrisana među mladom muškom populacijom koja (za razliku od siromašnijih slojeva) ionako nema problema s pristupom bankovnom sistemu.

Autori uz to zaključuju kako je u datim okolnostima (niskog životnog standarda i pandemije) koncept digitalne valute dobio idealnu priliku da osvetla obraz kriptoevanđelistima, ali je projekat neslavno – propao. Tehnički, doduše, još uvek traje, no rezultati su daleko od ohrabrujućih.

U septembru je predsedničkim dekretom pokrenuta aplikacija Chivo (digitalni novčanik) u kojoj je za svakog stanovnika rezervisana ista količina bitkoina (u protuvrijednosti 30 dolara, što je otprilike trodnevni prosečni dohodak u El Salvadoru), no svega polovina anketiranih je aplikaciju uopšte pokušala da upotrebi.

Od onih najupornijih, manje od polovine je nastavilo koristiti Chivo nakon što su potrošili predsednički znak pažnje, i što je najgore, postotak inostranih doznaka s kriptovalutama koje su upuštene putem digitalnog novčanika meri se tek jednocifrenim brojkama.

Ili u prevodu, bitkoin kao (službena) valuta je – podbacio. I to uprkos velikom potencijalu, jer El Salvador je vrlo siromašna država u kojoj doznake iz inostranstva predstavljaju vrlo bitnu stavku uza skroman životni standard građana. Pored brojnih tehničkih problema, jedan od najvažnijih razloga neuspeha, kao što možete naslutiti, jesu velike oscilacije cene bitkoina koje ga čine vrlo nepouzdanim sredstvom plaćanja.

Zbog toga su istraživačke ekspedicije američkih novinara proteklih meseci uvijek završavale jednako, dokumentujući tek retke situacije u kojima su transakcije (plaćanja bitkoinom) uspešno realizovane.

Iako ih zakon obvezuje da prihvate uplate u bitkoinu, većina preduzetnika svejedno insistira na dolarima. Veliko nepoverenje u državne institucije sigurno nije pomoglo, a na tom tragu je i opaska o visoko centralizovanom sistemu kojim su zapravo izdata osnovna načela kriptovaluta; u zemlji u kojoj demokracija ne cveta, deo stanovnika Chivo doživljava najpre kao sredstvo kontrole u rukama vladajuće garniture.

Javne finansije u rasulu

A Chivo predstavlja tek mali komadić grandiozne vizije koja je, iz razumljivih razloga (duboke korekcije) sada na čekanju. U planu je bila izgradnja novog grada (i pogona za rudarenje bitkoina) koja bi se finansirala putem posebnog izdanja obveznica, makar je apsurdna konstrukcija čudnovatog finansijskog instrumenta (deo kamata bi se isplaćivao u bitkoinu) tek okorelim kriptofanovima tada zvučala atraktivno.

A ni oni, usled intenzivne korekcije, nisu baš oduševljeni. "Totalni ludak" (u zemlji je u martu uvedeno vanredno stanje), kriptovizionar ili najjednostavnije, "El Hodlador" (urnebesan nadimak koji su mu nadenuli u Financial Timesu), Bukele je dosad potrošio stotinak miliona dolara na zalihe bitkoina čija se tržišna vrednost poslednjih nedelja rapidno smanjuje.

Prema nekim procenama, prosečna nabavna cena kreće se oko 45.000 dolara (bitcoin se trenutno trguje za 30-ak hiljada), a gubitak je premašio 30 miliona dolara, što je otprilike jednako trošku iduće rate kamata (na ime prethodno plasiranih obveznica) koju El Salvador mora da isplati tokom juna. Investitori su naprosto digli ruke od cele priče. Baš kao i MMF i Svaetska banka, koji saradnju (i nove kredite) uslovljavaju eliminacijom bitcoina kao legalnog sredstva plaćanja.

S javnim dugom koji doseže 85 posto BDP-a, El Salvador velikom brzinom juri prema bankrotu, a izvedba konvencionalnih obveznica ne ostavlja mesta dilemama: razmere percepcije rizika (i skepse spram mogućnosti naplate potraživanja) otkriva dramatičan rast prinosa koji su u slučaju obveznice s rokom dospeća za dve i pol godine premašili – 50 posto.

Daleko je to još od rekorda zabeleženih u nekim latinomeričkim državama, no Bukele će zasigurno otići u legendu, kao predsednik prve države koja je bitcoinu dala status nacionalne valute. Nažalost, u knjigama bi mogao ostati zapisan i kao hiroviti autokrata čiji su snovi, zasnovani na vrlo klimavim tezama, srozali standard milionima zemljaka i zemlju odveli u bankrot.