Odložen megaprojekat koji je trebalo da "zbratimi" Putina i Sija

Gasovod Snaga Sibira 2, koji bi trebalo da prelazi preko mongolske teritorije, više od decenije je prioritet Moskve, a dobio je još više na važnosti nakon što je Evropa ograničila uvoz ruskog gasa kao odgovor na invaziju na Ukrajinu.

Mongolski premijer Luvsanamsrain Ojun-Erden otkrio je za "Fajnenšel tajms" da će izgradnja gasovoda između Rusije i Kine biti odgođena do daljnjeg, dodavši da dvema stranama "treba više vremena za detaljnije istraživanje ekonomskih studija", prenosi Jutarnji list.

Ogromni infrastrukturni projekat trebalo je da bude započet početkom ove godine, ali su rekordne globalne cene gasa tokom poslednje dve godine zakomplikovale pregovore između Pekinga i Moskve.

"Kineska i ruska strana još uvek rade proračune vrednosti i procene ulaganja te dogovaraju ekonomske koristi", dodao je Ojun-Erden. Ruski državni energetski div Gasprom započeo je studiju izvodljivosti za projekat još 2020. i želi da gasovod bude operativan do 2030. godine. Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak je poručio da će vreme izgradnje biti finalizovano nakon potpisivanja obavezujućih sporazuma s kineskim partnerima. Gasovod Snaga Sibira 2 (PS-2) išao bi od poluotoka Jamal u zapadnom Sibiru, preko Mongolije, sve do severoistočne Kine. Protezao bi se na 3.550 kilometara, od čega bi 950 kilometara prolazilo mongolskom teritorijom.

Kina već dobija gas iz istočne Rusije kroz gasovod Snaga Sibira (PS-1), koji je počeo s radom 2019. godine. Taj gasovod prošle godine je prenosio približno 23 milijarde kubnih metara gasa, a očekuje se da će 2025. dostići puni kapacitet od 38 milijardi kubnih metara.

Novi gasovod bi u Kinu donosio još 50 milijardi kubnih metara gasa, čime bi Moskva stvorila novo tržište za gas koji je prethodno prodavala Evropi. Ruski gas je pre rata u Ukrajini činio otprilike polovinu ukupnog uvoza EU, odnosno u Evropu je pristizalo više od 150 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje.

Sergej Vakulenko, bivši direktor strategije za Gaspromnjeft i saradnik pri Karnegiju za međunarodni mir, rekao je da će Rusija verovatno tražiti bolje finansijske uslove od Kine nego što je postigla u ugovoru za PS-1, potpisanom 2014, kada su globalne cene gasa bile znatno niže. Iako uslovi ugovora PS-1 nisu javno dostupni, Vakulenkova analiza podataka pokazuje da je Rusija prodavala gas po znatno nižoj ceni od Turkmenistana ili Uzbekistana, koji takođe isporučuju gas Kini. "S jedne strane, Kinezi nemaju što puno da razmišljaju jer im treba ovaj gas. S druge strane je Rusija, koja ima mnogo gasa i želi bolje uslove. Pretpostavljam da je u ovom trenutku na delu cenkanje", smatra Vakulenko.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nije direktno komentarisalo pregovore, ali je istaklo da je prirodni gas važan aspekt kinesko-ruske energetske saradnje. "Obe strane dosledno su sarađivale u oblasti prirodnog gasa na osnovu načela uzajamnog poštovanja i uzajamne koristi", navodi se u saopštenju ministarstva za FT.

Analitičarka firme Rystad Energy Vei Siong rekla je da lokalna industrija u Kini još uvek računa na početak rada gasovoda 2030. godine kako bi zadovoljila rastuću kinesku potražnju. "Iako su cene gasa iz cevovoda porasle u poslednjih nekoliko godina, one su još uvek puno niže od uvoza ukapljenog gasa", rekla je Siong, misleći na ukapljeni prirodni gas koji stiže u Kinu iz Australije i Katara. "Dugoročno gledano, Kini trebaju oba kako bi diverzifikovala svoje snabdevanje gasom", zaključila je.