"Najgora prehrambena kriza od 2008."

To je izazvalo najgoru krizu u vezi sa bezbednošću hrane od globalne finansijske krize 2007. i 2008. godine, objavio je Međunarodni monetarni fond.

MMF navodi da se oko 345 miliona ljudi suočava sa nestašicama opasnim po život, prenosi Rojters.

Prema novom izveštaju MMF procenjuje se da je 48 zemalja koje su najviše izložene nestašicama hrane suočeno sa ukupnim povećanjem troškova uvoza za devet milijardi dolara u 2022. i 2023. godini, zbog iznenadnog poskupljenja hrane i đubriva.

Time će se istrošiti rezerve mnogih osetljivih država i država koje su zahvaćene sukobima, a koje se već suočavaju sa problemima platnog bilansa nakon pandemije korona virusa i poskupljenja energeneta.

"Samo u ovoj godini procenjujemo da je zemljama koje su najviše izložene potrebno sedam milijardi dolara za pomoć najsiromašnijim domaćinstvima", poručili su direktorka MMF Kristalina Georgijeva i drugi zvaničnici Fonda.

MMF je pozvao na brzo povećanje humanitarne pomoći kroz Svetski program za hranu i ostale organizacije, kao i preko ciljanih fiskalnih mere u pogođenim zemljama da bi se pomoglo siromašnima, ali je naglasio da prioritet za vlade treba da bude borba protiv inflacije.

MMF je pozvao i na ukidanje zabrana izvoza hrane i drugih protekcionističkih mera.

Ukrajina je pre početka vojne operacije bila među prvih pet izvoznika žitarica, dok su Rusija i Ukrajina bile glavni izvoznici đubriva.

Obnavljanje isporuka iz crnomorskih luka, u okviru sporazuma sa Rusijom, samo je delimično ublažilo nestašice.