Na pragu recesije?

Kako navodi DW, peti put uzastopno nemačka industrija dobila je manje narudžbina nego u prethodnom mesecu.

U junu je razlika bila 0,4 odsto u odnosu na maj, što na prvi pogled ne izgleda kao veliki pad, ali u drugom tromesečju se evidentira 5,6 odsto manje posla.

Vodeći ekonomista velike nemacke bankarske kuće Komercbank Jerg Kremer ocenjuje da opasnost od recesije raste.

S tim računaju i drugi ekonomisti, a krizu ocekuje i Dekabank. „Moglo bi da se desi, da se recesija produži sa četvrtog tromesečja ove godine na drugo tromesečje sledeće“, kaže ekonomski strucnjak za rast Andreas Šojerle.

Kako navodi DW, opadanje količine naručene robe, poslova i usluga samo je jedan od znakova sve teže ekonomske situacije, pa tako i visoka stopa inflacije slabi kupovnu moć potrošačca.

"Građani sebi više ne mogu da priušte tako puno i možda i ne žele više da troše“, kaže Šojerle.

Oni ne znaju koji će troškovi još da ih snađu zbog rasta cena energenata u ratu, narocito gasa, a indeks potrošačke klime pokazuje da raspoloženje za potrošnju u Nemackoj krajem jula i dalje opada.

DW napomnje da je sa druge strane i svetska privreda oslabila. To se odnosi pre svega na Sjedinjene Americke Države kao jedno od najvažnijih tržišta za nemacku industriju. Pošto je americka inflacija uznapredovala, tamošnja centralna banka brže uvodi protivmere od Evropske centralne banke.

Osim toga, nesigurnost u snabdevanju gasom tišti i privrednike. „Verovatno nece biti velikih restrikcija naredne zime“, smatra Šojerle, ali dodaje da će preduzeca najverovatnije štedeti energiju, pa ce manje proizvoditi nego što bi to inace bio slucaj.

Pored toga, niko ne zna koliko snažan će biti povratak pandemije naredne zime, jer je privreda pogođena povećanim odsustvom radne snage zbog bolovanja.

DW navodi da opada i optimizam preduzetnika. Indeks poslovnog raspoloženja pokazuje da se situacija sa potražnjom u julu pogoršala u odnosu na juni.

Jerg Kremer koji radi za Komercbank kaže da se taj smanjeni nivo ocekivanja pojavljuje u ekonomskoj krizi i odražava „vrlo realne rizike". On je dodao i da se Putin "igra ventilom za gas, i tako podstice strah od krize".

„Taj rat živaca u vezi sa gasom utice na nesigurnost preduzeca koja onda postaju oprezna prilikom narucivanja", naveo je on.

Čuje se i argument da bi mušterije mogle da storniraju narudžbine ili da ih odlože čime bi se postepeno mogla potrošiti velika rezerva nagomilanih narudžbina iz pandemijskih vremena.

Recesija je dakle skoro neminovna, ocenjuje se u tekstu i dodaje da ona ne bi smela biti tako velika i duboka kao za vreme svetske finansijske krize ili tokom prvih meseci korone.

„Nemacka privreda bi mogla da opadne najviše za oko 0,4 odsto", procenjuje Šojerle.

Ali ni oporavak nakon toga nece biti tako snažan. Jer problem nedovoljne snabdevenosti gasom ostaje. I u zimu naredne godine može se racunati sa većim opterecenjem.

A to bi moglo delove nemacke industrije ponutkati da neke svoje pogone premeste u inostranstvo, tamo gde je energija jeftinija i stoji na raspolaganju. Trenutne poteškoće mogu dovesti i do dugorocnih strukturnih promena u privredi, zaključuje DW.