Na pomolu nova renesansa rudarstva

Međutim, njegovi oblici se menjaju, a umesto na "prljavim" sirovinama, fokus je na onim neophodnim za tranziciju održive energije i mobilnosti.

Rudarska renesansa bila je deo 16. veka kada je došlo do velike prekretnice i napretka u tehnologiji i nauci rudarenja i metalurgije. Rudarima je tada omogućeno da otkriju i eksploatišu nove izvore minerala i metala, što je dovelo do velikog ekonomskog rasta u Evropi, prenosi klix.

Danas, vekovima kasnije, iako se čini kao da ovaj događaj pripada davnoj prošlosti, činjenica je da nam on nije tako daleko.

Dolazak kritičnih sirovina bila je najveća promena koju je ova industrija doživela kroz decenije. Stoga, rudarstvo i danas ostaje vrlo važna grana industrije koja pruža veliki doprinos globalnoj ekonomiji.

Međutim, dok su u prošlosti "prljavi" i materijali koji štete klimi - poput uglja, bili ključni produkt rudarstva, danas su ih zamenili materijali neophodni za tranziciju održive energije i mobilnosti. To je, samim tim, promenilo i dovelo do preokreta u načinu rudarenja.

Mnogi ključni elementi koji su potrebni za proizvodnju moderne tehnologije i obnovljive energije, dobijaju se upravo iz ruda. Bez njih ne bismo imali važne sirovine - poput, na primer, kobalta, nikla ili litijuma, koji je neophodan za rad pametnih telefona, računara, električnih automobila i drugih uređaja koje svakodnevno koristimo - ali, ne bismo mogli da proizvedemo ni dovoljno energije iz obnovljivih izvora kako bismo smanjili zavisnost od fosilnih goriva. Ukratko, budućnost bez rudarstva ne bi funkcionisala onako kako nam je danas potrebna.

Stoga, izvesno je kako će, shodno trenutnim trendovima i potrebama tržišta, ova industrija nastaviti da se razvija i menja velikom brzinom. Ali, za razliku od nekada kada to nije bio fokus, održivost i sigurnost moraju biti prioritet u svemu, a njihova vrednost mora se da se zadrži i na ovom polju. U tome je i jedna od glavnih razlika "održive rudarske renesanse" 21. veka.

Kako izgleda budućnost rudarstva?

Budućnost rudarstva biće usmerena upravo u spomenutom pravcu - na održivosti i sigurnosti. Sama tehnologija procesa rudarenja se do danas znatno poboljšala i modernizovala, omogućujući da eksploatacija sirovina bude efeikasnija i odgovara spomenutim uslovima.

Rudarske kompanije sve više traže načine za smanjenje negativnih uticaja na okolinu, uključujući smanjenje emisija ispuštenih gasova i upravljanje otpadom. Primeri uključuju autonomna vozila, dronove i senzore za praćenje kvalitete vazduha, vode i tla, koji omogućavaju da rudarstvo ne utiče negativno na okolinu.

Metode kopanja se zamenjuju manje invazivnim metodama, a sve više se koriste i automatizovani sistemi koji mogu pomoći u smanjenju rizika od povreda i povećanju efikasnosti ovog procesa.

Dronovi su testirani već 2019. godine u okviru projekta Evropske unije SIMS predviđenog za istraživanje i testiranje tehnologija i rešenja za rudarsku industriju, koji se ispostavio uspešnim.

"U rudnicima koristimo dronove, što znači da rudari više nisu na potencijalno opasnim mestima. Takođe, koristimo električna umesto dizelskih vozila, zbog čega je minimizovan udeo ugljen-dioksida", govorila je o procesu Dženi Greberg, vanredna profesorka rudarstva i inženjerstva stena na Tehničkom univerzitetu Luleau u Švedskoj i istakla kako se na ovaj način može sigurno da se radi.

U budućnosti se takođe očekuje i još veća prisutnost veštačke inteligencije (AI), koja je takođe jedan vid automatizacije. Ovu i tehnologije slične njoj, podržavaju rudarske kompanije širom sveta pri određivanju kada, gde i kako najefikasnije rudariti.

Iz svega, može se zaključiti da će visoka i napredna tehnologija biti glavna karakteristika budućeg rudarenja. Pa tako, dok Evropa bude težila razvijanju sopstvenih mineralnih rezervi i zaliha sirovina, uporedo će morati da se služi pomenutim alatom, koji će omogućiti i veću održivost i produktivnost samih rudara. Rudnici će postati i sigurnija mesta za ljude koji u njima rade i područja koja imaju manje loš uticaj na okolinu.