Koliko su efikasne sankcije nametnute Rusiji?

Ceo zapadni svet je očekivao da će Rusija da se nađe na kolenima, a desilo se sasvim suprotno, piše Vojvodina uživo.

Rublja

Ruska rublja je 24. februara na dan početka specijalne vojne operacije u Ukrajini vredela 81,42 za jedan dolar, a trenutni kurs je 57,92, odnosno rublja je za oko 30% ojačala prema dolaru, od početka sukoba do danas.

SWIFT

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) je međunarodna bankarska mreža koja omogućava bezbednu finansijsku razmenu, odnosno plaćanja i trgovinu. Rusija je blokirana u SWIFT-u, ali se i to relativno brzo prevazišlo ruskom alternativom, sistemom za prenos finansijskih poruka (SPFS), koji je postao dostupan svim članicama BRIKS-a.

Platne kartice

Viza, Masterkard i Amerikan ekspres sistemi kartica su prestali da funkcionišu na teritoriji Rusije, a i u inostranstvu za sve koji imaju račune u ruskim bankama. Ovaj problem je rešen prelaskom na rusku, nacionalnu, platnu karticu MIR i kineski Union pej. Kartica MIR je u međuvremenu prihvaćena u Južnoj Koreji i Nigeriji, sem kod članica BRIKS-a, i radi se na njenom daljem razvoju.

Strane kompanije

Zapadne kompanije su od početka sukoba počele da napuštaju Rusiju, zbog nametnutih sankcija i direktiva političkih elita iz svojih država. Odmah nakon što su te kompanije obustavile rad, ruska Inicijativa za zaštitu prava potrošača zatražila je od vlade i tužilaštva da preduzmu odgovarajuće mere u cilju zaštite prava potrošača.

Predlog da ruski menadžeri preuzmu upravljanje ovim kompanijama podržao je i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, navodeći da se "moraju štititi prava stranih investitora i partnera koji nastavljaju da rade u Rusiji".

"Nemamo od čega da se krijemo. Radićemo sa svim stranim partnerima koji to žele", rekao je Putin.

Suštinski, ruski rukovodioci preuzeće upravljanje nad kompanijama koje su napustile tržište te države i u kojima su stranci vlasnici najmanje 25% kapitala.

Izvoz energenata

Rusija je u prvih sto dana specijalne vojne operacije u Ukrajini zaradila 98 milijardi dolara od izvoza fosilnih goriva, a najveći uvoznik je Evropska unija.

U izvozu ruskih fosilnih goriva 61% je otišlo u Evropsku uniju za oko 60 milijardi dolara.

Najveći uvoznici bili su Kina sa 13,2 milijarde dolara, Nemačka sa 12,7 milijardi dolara, Italija sa 8,2 milijarde dolara, Holandija sa 8,4 milijarde dolara, Turska sa 7 milijardi dolara, Poljska sa 4,6 milijardi dolara, Francuska sa 4,5 milijardi i Indija sa 3,6 milijardi dolara.

Rusija je najviše prihoda ostvarila od prodaje sirove nafte (48,2 milijarde dolara), zatim od gasa (25,1 milijarde dolara), naftnih derivata (13,6 milijardi dolara), tečnog prirodnog gasa (5,3 milijarde dolara) i uglja (4,8 milijardi dolara).

Efekat sankcija

Kada se sagledaju svi podaci, postavlja se pitanje delotvornosti sankcija. Daleko od toga da one nemaju efekta i ne otežavaju poslovanje Rusiji, ali njihov efekat je mnogo slabiji od očekivanog.

Evropa je u velikoj meri zavisna od ruskog gasa, pogotovo Nemačka kao najveća evropska ekonomija. Sankcije na uvoz ruskog gasa bi ozbiljno uzdrmale ekonomsku stabilnost Evrope, dovele do povećanja nezaposlenosti, a samim tim i socijalnih nemira, jer su države članice EU, godinama daleko od eventualne nezavisnosti od ruskih energenata.

U petak je usvojen sedmi paket sankcija, koji se odnosi na izvoz zlata, ali ne i titanijuma, zato što se 65% potreba evropske avio-industrije za tim metalom podmiruje iz Rusije.

Sledeći kamen spoticanja je poljoprivreda, odnosno izvoz žita i đubriva. Rusija je najveći proizvođač žita i đubriva i sankcije u tom smeru bi globalno delovale na bezbednost hrane i glad u svetu.

Ruska ekonomija sa svim otežavajućim okolnostima pod sankcijama i u vojnom sukobu beleži rast od 3,5%, što ukazuje na činjenicu da se Rusija za sada dobro nosi sa sankcijama.