Jedna solarna elektrana za ceo svet?

Zbog kombinacije uslova, ta solarna elektrana bi mogla da ima potencijal da proizvede električnu energiju za ceo svet, prenosi portal solarno.net

Naime, ogromna priobalna farma fotonaponskih panela, postavljena u blizini ekvatora, nedaleko od obala Indonezije, mogla bi da proizvodi dovoljno električne energije za napajanje gusto naseljenih područja jugoistoka azijskog i zapada afričkog kontinenta, a možda i ostatka sveta.

Pokazuje to rad australijskih naučnika, koji su istraživali potencijal različitih lokacija za idealni smeštaj jedne gigantske plutajuće solarne elektrane. Došli su do zaključka da kada bi se na pomenutoj lokaciji postavili dovoljno veliki paneli, oni bi bili u stanju "da prežive" uslove okeana i ekvatorijalne klime, pa bi mogli napajati obližnje zemlje, kontinente ili još šire područje. Upravo ova regija, u vodama Indonezije i u blizini ekvatora, pokazala se idealnom iz više razloga. Tamo je osunčanost vrlo visoka, tropske su oluje vrlo retke, morski talasi ne prelaze visinu od šest metara, a vetrovi brzinu od 15 m/s.

Postave li se plutajuće solarne elektrane, u teoriji, na sve takve lokacije i pokriju li celu njihovu površinu, moglo bi se proizvesti pet puta više energije nego što čovečanstvu od 10 milijardi ljudi može trebati, prenosi Bug.hr.

Osim Indonezije, predlaže se još nekoliko potencijalno kvalitetnih lokacija, smeštenih između 5° i 12° geografske širine oko ekvatora, pa se tako kao povoljan ističe Gvinejski zaliv na zapadu Afrike.

Ipak, je li ovo zaista moguće? Naučnici priznaju da bi u praksi sigurno bilo teško izvodljivo. Za zadovoljavanje potreba za električnom energijom naselja sa milion ljudi treba oko 70 kvadratnih kilometara solarnih panela. Samim tim, za procenjenih 10 milijardi ljudi i 220.000 TWh godišnje, trebalo bi da se solarna elektrana prostire na čak 0,7 miliona kilometara kvadratnih, što je inženjerski popriličan izazov.

Istraživači potrebnu površinu upoređuju s ukupnim kopnom na Zemlji (150 miliona kilometara kvadratnih), ukupnom obrađenom površinom (50 miliona kilometara kvadratnih) ili površinom svetskih mora i okeana (363 miliona kilometara kvadratnih), pa se ona, u nekoj globalnoj slici, može činiti malom.

No, njihova studija bi trebalo da posluži tek kao temelj za dalji razvoj plutajućih fotonaponskih elektrana, za koje smatraju da će biti značajan deo svetskog energetskog miksa do sredine ovoga veka, prenosi eKapija.