Svet

Četvrtak, 10.08.2023.

14:52

"Evropu čeka propast": Domino efekat je...

Procenat kompanija koje su kupile neki oblik osiguranja od političkog rizika porastao je sa 25 odsto u 2019. na 68 odsto ove godine.

Izvor: Jutarnji.hr

Foto: shutterstock, Daboost

Svi vodeći poslovni mediji juče su objavili informaciju da je cena prirodnog gasa u Evropi naglo skočila za 40 odsto, što je znak da se pod starim kontinentom ponovo može otvoriti ponor energetske neizvesnosti i nesigurnosti.

Iako je razlog skoka cene prirodnog gasa naizgled prozaičan – štrajk radnika LNG fabrike u Australiji koji nisu zadovoljni prosečnom zaradom od oko 3.000 dolara (prema Australijskom birou za statistiku) – pravi razlog za novu šok je geopolitički sukob, odnosno drastično smanjenje isporuke prirodnog gasa iz Rusije, pa je povećanje cene gasa u osnovi realizacija nagomilanog političkog rizika.

A politički rizici – među kojima su ne samo obračun Zapada sa Rusijom ili napetost u odnosima sa Kinom, već i donošenje čitavog niza kontroverznih odluka u javnim politikama – sve dramatičnije utiču na poslovanje kompanija.

Ovogodišnje istraživanje veoma cenjene Oksford analitike otkrilo je da je 100 odsto velikih globalnih korporacija radilo na jačanju svojih sposobnosti upravljanja političkim rizicima, dok je 54 odsto povećalo ulaganja u osiguranje od političkih rizika ili se finansijski zaštitilo od političkih rizika.

Evropske kompanije su najteže pogođene. Na globalnom nivou, 60 odsto kompanija je u anketi prijavilo negativan neto uticaj sukoba u Ukrajini, dok su zapadnoevropske kompanije u 86 odsto slučajeva procenile da su imale direktne ili indirektne gubitke zbog ovog političkog rizika.

Samo 33 odsto američkih kompanija procenilo je da im politički rizik stvara neto štetu.

To su ogromni procenti svuda koji otkrivaju prave razmere planetarne poslovne drame generisane naduvanim političkim rizicima, pa je sasvim izvesno da istraživanje Oksford analitike treba da postane priručnik koji bi trebalo da pročitaju donosioci političkih odluka pre nego što se nanese potencijalna šteta. Naime, pitanje je vremena kada će nagomilani politički rizici učiniti Evropu i jedan broj njenih poslova neupravljivim.

Posebna napomena: Oksford analitika nema nikakve veze sa Kembridž analitikom upletenom u veliki skandal. Oksford analitika je tužila Kembridž analitiku zbog krađe imena, ali ozloglašeni desničar Stiv Benon ostao je pri narativu da je on izmislio ime kompanije.

Analize stručnjaka Oksford analitike navode tezu da je ratni šok u Evropi izazvao promenu poslovne paradigme. Procenat kompanija koje su kupile neki oblik osiguranja od političkog rizika porastao je sa 25 odsto u 2019. na 68 odsto ove godine.

U istom periodu, broj kompanija koje su predviđale jačanje trendova deglobalizacije porastao je sa prošlogodišnjih 16 na ovogodišnjih 50 odsto. Ako deglobalizacija zaista napreduje ovom brzinom, onda je verovatno da će za samo 2-3 godine uništiti ono što je globalizaciji trebalo 20-30 godina da postigne.

Procena odvajanja zapadnog biznisa od Kine porasla sa 12 odsto kompanija u 2022. na 42 odsto u 2023. godini. Sudeći po mišljenju kompanija, deglobalizacija se zahuktava.

Evo kako opisuju prirodu rastućeg problema u istraživanju "Godina kada je politički rizik postao svačiji rizik": "Ovako broker osiguranja obično opisuje politički rizik: 'niska učestalost, velika ozbiljnost'. Politički rizik je, ukratko, rizik od katastrofe ili 'mačji rizik', sličan mnogim vrstama prirodnih katastrofa. Moraćemo ponovo da razmislimo o tom opisu: ove godine je više od 9 od 10 kompanija koje smo ispitali prijavilo gubitak zbog političkog rizika (u odnosu na 35 procenata pre samo nekoliko godina). Ove godine politički rizik je postao rizik svih".

Analitičari Oksford analitike nisu nešto posebno pametno napisali kada su zaključili da je "ove godine politički rizik postao svačiji rizik" jer je svako to mogao da vidi kroz kretanje cena prilikom odlaska u radnju ili na plac. Međutim, činjenica je da su anketirali veliki broj kompanija i došli do podataka da je politički rizik remetilačkiji, odnosno opasniji, nego što nam se činilo nakon rasta cena u poslednje dve godine. Posebno je logično brinuti se u Evropi.

Naime, u SAD je više kompanija (njih 42 odsto) priznalo da imaju neku korist od rata u Ukrajini, što je više od 33 odsto koje imaju utvrđeni neto gubitak. Drugim rečima, Evropa je verovatno kontinent koji je najviše izložen političkim rizicima.

Šta će evropski političari, a posebno poslanici u Evropskom parlamentu, uraditi povodom toga? Ili neće učiniti ništa, a mi ćemo u budućnosti drhtati od dvocifrenog skoka cene prirodnog gasa kada neko ko radi u australijskom i američkom rudarstvu bude želeo povećanje osnovne plate i/ili bonusa? Verovatnije je da evropski političari neće ni shvatiti koliki su politički rizik nagomilali, pa će nastaviti da ga povećavaju.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

14 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: