Potrošači i privreda trpe veliko opterećenje. Nakon pada ekonomskih aktivnosti početkom pandemije usledila je velika potražnja za energentima.
Cene struje, gasa i lož-ulja u Nemačkoj bukvalno su eksplodirale. U roku od nekoliko meseci umnogostručila se veleprodajna cena gasa popevši se na istorijski maksimum. Uzrok su pored povećane potražnje i nenapunjena skladišta gasa u zemljama koji su potrošači ali i smanjene isporuke pojedinih zemalja koje proizvode gas. Tu su i skupi emisioni sertifikati, piše DW.
Nemački Savezni zavod za ekonomiju i kontrolu izvoza meri cene. Portal za zaštitu potrošača Verivoks navodi da su se cene od početka 2021. utrostručile. A na kratkoročnom tržištu gasa tokom godine su se cene zemnog gasa više nego usedmostručile. Megavat-sat trenutno košta 150 evra. A dugogodišnji prosek cene je bio između 10 i 25 evra.
Gas tokom godine poskupeo 50 odsto
Verivoks tvrdi da su troškovi jednog prosečnog domaćinstva koje troši oko 20.000 kilovat-sati godišnje u 2021. bili prosečno 1704 evra. A početkom godine iznosili su 1.162 evra. To je rast cene od 47 odsto. „U 2022. će početi da deluju faktori koji dodatno povećavaju cene“, kaže stručnjak za energiju Torsten Štork.
Osim veleprodajnih cena, očekuje se rast nameta na emisiju ugljen-dioksida upotrebom fosilnih goriva i to već od januara, sa 25 na 30 evra po toni. Štork kaže da to sve snabdevače gasom prisiljava da povećaju cene, i to značajno. Prema istraživanju Verivoksa 515 od 700 firmi koje se bave snabdevanjem gasom najavile su da će u februaru povećati cene u proseku za 23,1 odsto. Pri godišnjoj potrošnji od 20.000 kilovatsati, to će značiti godišnje povećanje troškova za 339 evra.
Lož-ulje skuplje 41 odsto
Slično su se razvijale cene u slučaju lož-ulja. Sto litara je pre godinu dana koštalo prosečno 49 evra neto. U decembru je cena bila 69 evra – to je plus od 41 odsto. „Cena lož-ulja u suštini prati razvoj međunarodne cene nafte. Početkom pandemije ona je pala na istorijski minimum. Trenutno su cene lož-ulja veće nego pre krize“, kaže stručnjak za energetska pitanja Štork.
Cene električne energije porasle 18 odsto
Prosečna cena struje je od januara do septembra prošle godine porasla za 18,4 odsto. Prosečno domaćinstvo sa godišnjom potrošnjom od 4.000 kilovat-sati za to je početkom godine moralo da planira 1.171 evra, a u decembru je cena bila 1.386 evra. Time je računa za struju za privatne potrošače povećan za 215 evra godišnje.
Verivoks konstatuje da do sada nije postojala takva dinamika cena na godišnjem nivou. Prema istraživanju, između jula i novembra, cena električne energije za potrošače pet puta je obarala istorijske rekorde. A na tržištima za kratkoročne kupovine već se barata cenom od 325 evra. Do sada se višegodišnji prosek cene kretao između 35 i 55 evra.
Na početku nove godine, namet na kilovat-sat za finansiranje obnovljive energije pao je sa 6,5 na 3,7 cenata. To bi prosečno domaćinstvo rasteretilo na godišnjem nivou za 133 evra. Ali u isto vreme su porasli transportni troškovi na električnoj mreži na nivou cele zemlje za oko četiri odsto, dostižući još jednu rekordnu visinu. Čak 280 od 800 lokalnih snabdevača električnom energijom najavili su porast cena za februar 2022. prosečno za 7,6 procenata. Godišnje to opterećuje novčanik potrošača sa 100 evra više.
Porezi i nameti takođe utiču na cene
Trebalo bi uzeti u obzir da se konačna cena u Nemačkoj formira i na osnovu poreza i raznih nameta. Nabavna cena struje i marža sačinjavaju svega jednu četvrtinu cene. Dakle, najveći negativni uticaj na razvoj cene električne energije ima država sa svojim nametima. Kod gasa je to nešto drukčije, jer produkcioni i pogonski troškovi bivaju do 49 odsto ugrađeni u cenu. A u lož-ulju je to 59 odsto.
Jeftini snabdevači zaustavljaju isporuku
Snabdevači koji su imali politiku niskih cena zapali su jedan za drugim u finansijske teškoće, jer njihove niske tarife koje su ugovorno nudili nisu mogle da pokriju sve veće dobavljačke cene. Mnogi su proglasili insolventnost, jer nemaju dugoročne ugovore sa velikim proizvođačima energije.
Potrošači čiji je snabdevač insolventan počinju da dobijaju energente od gradskih mreža, ali po nepovoljnoj tarifi za nove mušterije. Na primer, kelnski veliki energetski koncern „Rajnenerdži“ od početka godine nudi struju za nove mušterije po ceni od 72,8 centi po kilovat-satu umesto 30,76 centi. Ovi veliki snabdevači retko dozvoljavaju da se promeni tarifa, kao što je to bilo moguće ranije. Od 5. januara nove mušterije ponovo mogu da biraju između nekoliko tarifa, ali najjeftinija je i dalje 40 odsto skuplja od one koju imaju stare mušterije.
Veće cene i za industriju
Mnoge industrijske firme, velike i male imaju isti problem. Hiljade njih se nisu osigurale dugoročnim ugovorima, kako navodi list „Handelsblat“, a kod nekih od njih, isto kao kod privatnih mušterija, snabdevači su insolventni i ne isporučuju više gas.
U listu „Handelsblat“ navodi se i izjava vlasnika jedne veće private firme iz Severne Rajne – Vestfalije: “Rast cena je bio već u trećem kvartalu tako drastičan, da smo mislili da će uskoro početi da padaju”.
Ovaj preduzetnik iz oblasti mašinogradnje, koji kao i mnogi drugi, želi da ostane anoniman, ima godišnji promet od dve milijarde evra, i teško se preračunao: “Predugo smo čekali i propustili smo pravi trenutak”. Njegovo preduzeće će sledeće godine samo u Nemačkoj u pogonima platiti pet do šest miliona evra za struju i gas. Do sada su ti troškovi budžetirani sa tri miliona evra. Ne treba da čudi da preduzetnici koji ne mogu da podnesu eksplozivni rast cena, sve glasnije zahtevaju državnu pomoć.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Milioni stanovnika Nemačke, a samim tim i oko 800 hiljada Srba, koji tamo žive i rade ili su ostvarili pravo na penziju, mogli bi da se nađu u velikim problemima i to ne svojom krivicom, već zaslugom političara.
Ruski platni sistem Mir povezan je sa iranskim sistemom Šetab (Shetab) i sada će u Rusiji biti moguće podizanje novca sa iranskih kartica, prenela je agencija Tasnim.
Nedostatak narudžbina u Nemačkoj ponovo se pogoršao i postaje sve veći problem za tamošnju privredu, zaključak je objavljenog izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.
Kompaniju koja je danas među najuspešnijim grupacijama u agraru, turizmu, energetici i bankarstvu, Miodrag Kostić osnovao je 1983. godine, kao diplomirani ekonomista, što ga svrstava u pionire privatnog biznisa u Srbiji.
Vijetnam je zatražio da se kineske internet prodavnice Shein i Temu registruju kod vlasti do kraja novembra, u suprotnom će blokirati njihove internet domene i aplikacije u zemlji.
Švedska vlada objavila je da će kupiti vojne teretne avione brazilskog Embraera, istakavši da će Brazilija zauzvrat od Saaba naručiti više borbenih vojnih aviona "gripen".
Uprava za agrarna plaćanja (UAP) saopštila je danas da je počela isplata dodatnih 10.000 dinara svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini.
Projekti za postavljanje pet podmorskih energetskih kablova u Velikoj Britaniji, koji bi mogli da napajaju milione domova, dobili su zeleno svetlo od regulatara u toj zemlji.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je da sutra počinje isplata užinskog dodatka za srpsku decu na AP Kosovo i Metohija, odnosno za decu u predškolskim ustanovama i učenike osnovnih i srednjih škola.
Južnokorejska Vlada ponovila je stav da "preduzima efikasne i postepene korake" u skladu sa principom smirenosti i uzdržanosti kao odgovor na raspoređivanje severnokorejskih trupa na bojnom polju kao podršku Rusiji u njenom ratu protiv Ukrajine.
Denzel Vašington je u intervjuu za Gayety otkrio da je poljubio muškarca u usne dok je snimao film Gladijator II, ali da je scena izbačena iz konačne verzije filma.
Novi/stari američki predsednik Donald Tramp i njegova porodica su predmet rasprava svetske javnosti, često iz "pogrešnih" razloga. Naime, o Trampovima i njihovom privatnom životu ima dovoljno materijala za snimanje rijaliti šou-a.
Melanija Tramp, supruga novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, neće se preseliti u Vašington tokom drugog mandata svog supruga, preneo je Si-En-En, pozivajući se na više izvora.
Pojedine procene govore da će za deset godina svaki osmi stanovnik Srbije oboleti od dijabetesa, a dodatni problemi za osobe sa dijabetesom prave i zloupotrebe lekova.
Svetski Dan borbe protiv šećerne bolesti (WDD) obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan Ser Frederika Bentinga, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin.
Jedan od najvećih filmaša svih vremena, Martin Skorseze, često deli svoje omiljene filmske naslove, pružajući inspiraciju kolegama, poput Kventina Tarantina, ali i obožavateljima širom sveta.
Kventin Tarantino već dugo pokazuje svoju ljubav prema japanskoj kinematografiji. Tokom ranih godina rada u videoteci postao je zagovornik međunarodnog filma, a često je preporučivao kupcima manje poznate japanske reditelje.
Dokumentarni film Šaban Bajramović – Moje putovanje reditelja Željka Mirkovića osvojio Nagradu za najbolji dugomentražni dokumentarni film na International Gold Awards u Njujorku i Nagradu žirija za dugometražni dokumentarni film na Indian Independent
The director of the Emergency Center of the Clinical Center of Vojvodina, Dragan Nikolić, said today that three seriously injured patients due to the collapse of the canopy at the Railway Station in Novi Sad are in serious general condition.
Minister of Defense of Israel, Israel Katz, held a meeting with the Northern Command of the Israeli army and said that Israel will not stop military actions in Lebanon.
The well-known ideologue of Albin Kurti, Boban Bogdanović, shocked again with his statement that Vojvodina should be separated from Serbia, writes "Alo".
Komentari 33
Pogledaj komentare