Srbin u Helsinkiju otvorio revolucionarni restoran: "Svakodnevno učimo kroz greške"

Albert Frank Suner, Karlos Enrikes i Luka Balać su istovremeno radili u jednom od najboljih tamošnjih restorana i delili isti san – da započnu sopstveni posao. Otelotvorenje ove ideje danas predstavlja restoran Nola.

Njih trojica su dodatno podigli lestvicu restoranske usluge i odlučili se za koncept nulte proizvodnje otpada, koji se skriva i u samom nazivu – nola, na finskom znači nula.

"Frustracije iz restorana gde smo ranije radili su nas pokrenule da od samog početka stojimo iza odluka koje pravimo. Iako je za nas 'zero waste' cilj od prvog dana, i dalje kroz greške svakodnevno učimo", objasnio je Luka za Energetski portal.

S težnjom ka odgovornom raspolaganju resursima na umu, oni pokušavaju da kuvaju i uslužuju goste ne bacajući smeće, ne koriste plastiku za jednokratnu upotrebu i ne vakuumiraju prehrambene artikle.

"Delovi lanca proizvodnje u kojima nastaju najveći gubici su pakovanje i priprema obroka. Od dobavljača ne prihvatamo ništa što dolazi u ambalaži koju je nemoguće upotrebiti ponovo. U restoranu nudimo samo jedan meni od ukupno šest jela, od kojih posetioci biraju ili četiri ili svih šest, tako da možemo da pripremimo odgovarajuće količine", otkrio je sagovornik portala.

Špansko-portugalsko-srpski tim je implementaciju postulata života bez otpada usavršio do te mere da u kuhinji čak ne poseduju ni kante za đubre. Svi otpaci se kompostiraju u modernoj mašini ili vraćaju snabdevačima kako bi oni uzgojili novu hranu, tvrde osnivači restorana Nola.

Albert, Karlos i Luka namirnice, najčešće organskog porekla, uglavnom dopremaju od lokalnih proizvođača.

Pivo "sazreva" na licu mesta, a vino mora da prevali nešto duži put do restorana, ali se pravi u skladu sa eko-principima.

Još jedna praksa kojom su "ispraznili kontejnere" je i predstavljanje dostupnih gurmanluka na tabli za pisanje, umesto štampanja pojedinačnog jelovnika za svakog gosta.

Uprkos značajno drugačijem pristupu kulinarstvu, mesto se na prvi pogled i zalogaj nimalo ne razlikuje od konkurencije. "Ne hvalimo se", kazao je Luka novinarima.

"U restoranu ljudi treba da se opuste i uživaju", dodao je.

Uprkos tome što bi neko smatrao takve promene korenitima, prema njegovom mišljenju, nije bilo teško napraviti ih i nakon samo dve nedelje one su postale rutinska stvar za zaposlene.