Neće biti gladnih kad se prekine s nerazumnim bacanjem hrane

Radmila Ivetić predstavila je Srbiju na Godišnjoj skupštini evropske federacije banaka hrane u Rimu i imala čast da se susretne sa papom Franjom lično.

Papa je izrazio oduševljenje i zahvalnost za 27.000 volontera angažovanih u radu 421 banke hrane u Evropi, koje omogućavaju topli obrok za čak devet miliona ugroženih ljudi širom starog kontinenta. Ove godine se posebno istakla Banka hrane Beograd koja postoji 13 godina i mesečno obezbedi 125 tona hrane za samohrane majke, decu bez roditeljskog staranja, osobe sa smetnjama u razvoju, beskućnike, raseljena lica i druge širom Srbije.

Papa Franja je istakao da je moguće iskoreniti glad u svetu samo ako se što pre zaustavi nerazumno bacanje hrane.

Činiti plemenita dela

Podsetio je na postupak Isusa Hrista kada je podelio hleb narodu i pozvao svoje sledbenike da sakupe mrvice koje su preostale kako se ništa ne bi bacilo i nesebično davanje plemenitih pojedinaca i banaka hrane uporedio sa prvim korakom na putu ka iskupljenju.

"U današnjem kompleksnom svetu važno je plemenita dela činiti valjano, bez improvizacije, delovati inteligentno, postojano i sa vizijom, jer rasipanje onog što je dobro može postati ružna navika. Lepo je videti različite jezike, vere, tradicije i usmerenja kako se okupljaju, ali ne da bi ostvarili lične interese, već da se zauzmu za dostojanstvo drugih. Što je još veličanstvenije, to činite bez mnogo reči i time šaljete jasnu poruku da se budućnost ne gradi tako što tražite korist za sebe, već za napredak svih ljudi, koji je vidljiv svaki put kada koračamo zajedno sa onima koji zaostaju", naglasio je papa.

Ekonomija više ne služi ljudima

Dotakao se teme ekonomije i primetio koliko se ona promenila od svog nastanka kada joj je osnovna svrha bila da služi ljudima. Osudio je trenutno stanje u svetu i naglasio da je ekonomija postala dehumanizovana i da čoveka svodi na ropstvo. Osudio je birokratiju, mašine i materijalizam.

Pohvalio je solidarnost humanitarnih organizacija i istakao da je upravo to ono što je potrebno svetskoj ekonomiji.

"Nema povratka u prošlost, već razmišljanja o tome kako isticati solidarnost, saosećanje, jednakost među ljudima, dostojanstvo pojedinca i porodice, budućnost mladih, čuvanje životne sredine itd. Cirkularna ekonomija je nešto što više ne možemo da odlažemo. Rasipanje ne može biti poslednja reč koju nam u nasleđe ostavlja nekolicina bogatih, dok većina čovečanstva ćuti i trpi“, zaključio je papa Franja.