U hotelima nam rade radnici iz Indije i Bangladeša

Za proteklih godinu dana ovaj sektor je napustilo čak 6.300 radnika, a zbog minimalne zarade (od oko 32.000 dinara) danas skoro i da ne postoji interesovanje za rad naših državljana.

Tako smo došli u situaciju da mnogi hoteli, ukoliko već nisu primili radnike iz udaljenih zemalja, to upravo čine i u ozbilljnim su pregovorima sa agencijama posrednicima, piše Blic.

Nisu retki hoteli već pregovaraju sa agencijama iz Bangladeša dok drugi čekaju da se i država uključi u rešavanje ovog problema jer u suprotnom značajnom broju hotela u Srbiji, posebno u unutrašnjosti, biće otežano poslovanje. Tako bar tvrde iz Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) koje će zbog komplikovane situacije oko radne snage, ali i popunjenosti kapaciteta, od nadležnih institucija zatražiti novu pomoć i to za prvih pet meseci ove godine.

Nove mere: Šta kažu ugostitelji? VIDEO

"Naš sektor sada se suočava sa više problema. Osim krize u koju su nam zapali hoteli jer su bili dugo zatvoreni, sada imamo problem i sa radnom snagom. Prvi paket državne pomoći pomogao je da hoteli opstanu, ali hotelijerima je i sada neophodna pomoć. Hotele je napustilo 6.300 radnika pa nedostaju kuvari, konobari. Domaći hotelijeri trenutno, zbog krize, mogu da im ponude minimalac. Problem je urgentan, pa menadžment jednog hotela na poznatoj turističkoj destinaciji pregovara o 'uvozu' radnika iz Bangladeša jer nije u mogućnosti da na drugi način reši nedostatka radne snage", rekao je Georgi Genov, direktor HORES-a dodajući da samo Malta traži više od hiljadu radnika u tom sektoru.

Njegove navode potvrđuje i menadžer jednog beogradskog hotela, koji takođe ima problema sa angažovanjem domaće radne snage.

"Popunjenost hotela u Beogradu je sve veća, ali to je i dalje nedovoljno da bi se nadoknadile posledice koje smo trpeli više od godinu dana. Prihodi su drastično smanjeni, pa su zarade uglavnom minimalne zbog čega je značajan broj otišao iz hotelijerstva. I naš hotel je ostao bez radnika, pa pokušavamo da nađemo rešenje 'uvozom' stranaca", kaže sagovornik navedenog medija.

Ko brzo ne zakaže, može da zaboravi na svadbu ove godine: Dogodine skuplje?

"Niske plate koje možemo da ponudimo bude interesovanje u malom broju zemalja poput Bangladeša i Indije, pa smo sa nekim njihovim agencijama u pregovorima. Tamo postoji interesovanje za rad u našoj zemlji jer je veliki broj njihovih državljana tokom pandemije ostao bez posla u Emiratima. Trenutni režim u ovoj državi onemogućava mnogima od njih da se vrate, pa su mnogi bez posla, pa se nadamo da uz odgovarajuće zdravstvene procedure bismo mogli mi da ih angažujemo", objašnjava ovaj menadžer.

On očekuje ipak da i država pomogne oko tog problema jer u protivnom, gostima, kojih je sve više, neće moći da se pruže adekvatne usluge.

"Postoji bojazan da i ljudi koji su ostali u našim hotelima zbog primamljivih ponuda iz drugih država, pre svega onih gde je turizam dominantna privredna grana, daju otkaz. Zato bi država sa još jednim paketom pomoći trebalo da pomogne jer sa minimalcem mi nećemo moći da zadržimo ljude", dodaje.

Hotelijeri u gradskim sredinama su iz trećeg paketa državne pomoći za ublažavanje posledica pandemije u ovoj godini dobili 350 evra po ležaju i 150 po sobi, kao i prošle godine, i još jednu minimalnu zaradu za zaposlene, pored tri polovine tog iznosa koji su dobili svi radnici čiji su je poslodavci zatražili.

Na Kopaoniku otvoren prvi hotel sa pet zvezdica FOTO

Inače, prema podacima HORES u maju je popunjenost hotela u Srbiji bila oko 25 odsto, što je značajno manje nego pre pre epidemije kada je ona bila na nivou od 65 odsto.