Sr­bi­ja le­ži na ru­di zla­ta vred­noj 30 mi­li­jar­di do­la­ra

U is­toč­noj Sr­bi­ji ot­kri­ve­no je no­vo na­la­zi­šte zla­ta na pod­ruč­ju iz­me­đu Ža­gu­bi­ce i Cr­nog vr­ha. Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti teh­no­lo­ških is­pi­ti­va­nja po­ka­zu­ju da je mo­gu­će pro­iz­ve­sti čist kon­cen­trat zla­ta, sa ukup­nim is­ko­ri­šće­njem ve­ćim od 93 od­sto, sa­op­šte­no je iz ka­nad­ske kom­pa­ni­je "Dan­di".

Ova firma istražuje lokalitet Čoka Rakita Homolje, gde su otkrivene visokokvalitetne rude zlata i bakra. Na 517 metara dubine nađeno je 63,46 grama zlata po toni i 0,11 odsto bakra, precizirano je u saopštenju. Iz ove kanadske kompanije, koja istražuje na području Žagubice, navodi se da su nadomak njihovog projekta „Zlato Timok” na lokalitetu Čoka Rakita Homolje pronađeni zlato i bakar, među drugim uzorcima visokog kvaliteta. Bušenje je završeno u četvrtom kvartalu 2022., a dodatno testiranje biće urađeno tokom ove godine.

"Uzbuđeni smo što možemo da objavimo ove izuzetne rezultate nedavno završenog bušenja na lokalitetu Čoka Rakita. Opsežno bušenje koje ne utiče na životnu sredinu rađeno je u više pravaca", rekao je Dejvid Rej, predsednik i izvršni direktor kompanije "Dandi prešis metals"

Zbog otkrića visokokvalitetnog ležišta u neposrednoj blizini njihovog projekta "Zlato Timok", prioritet njihovih aktivnosti u Srbiji je sada, kako navode, istraživanje u Čoka Rakiti.

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike juče je potvrdila ovu vest. Potencijalne rezerve važne su sa aspekta količine rude, sadržaja zlata, što u perspektivi može biti od velikog značaja za ekonomiju cele zemlje, posebno za region istočne Srbije.

"Treba napomenuti, da je projekat u fazi istraživanja, da je potrebno kroz nova ispitivanja potvrditi ove dobre rezultate, a nakon toga izraditi elaborat kojim će se izvršiti verifikacija resursa i rezervi", kazala je Đedovićeva.

Istraživanja koja su sprovedena u prethodnom periodu su ohrabrujuća u smislu rezultata sa visokim sadržajem zlata, kao i mogućnošću dobijanja istog kroz proces flotiranja i kasnije metalurški proces. Ovo potencijalno ležište daje dodatnu vrednost ležištima koja su već detektovana na projektu Timok kod Žagubice, koji realizuje kompanija "Dandi prešis metals".

Ministarka nije rekla da li je ovo nalazište ono koje je nedavno spominjao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, budući da se nalazi u istočnoj Srbiji.

Predsednik Srbije je kazao da je na jugoistoku Srbije pronađeno nalazište u kome ima više zlata nego u Čukaru Peki kod Bora.

Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, naveo je da ne zna na šta je predsednik Srbije mislio, jer se u našoj zemlji istražuje zlato na 30 lokaliteta. Nema preciznog podatka kolike su rezerve zlata kod nas jer 30 godina nije urađena procena o rezervama bilo koje sirovine. Pretpostavlja se da ima oko 500 tona zlata (bez novih otkrića što je predsednik Srbije najavio u jugoistočnoj Srbiji i ovog između Crnog vrha i Žagubice). To je 500 miliona grama ili 16 miliona unci. Trenutna cena fine unce na svetskom tržištu je oko 1.900 dolara. Što znači da naše rezerve zlata vrede oko 30 milijardi dolara, izveo je računicu Mijatović za "Politiku".

Naš sagovornik je napomenuo da je na nalazištu Čoka Rakita, istraživanjima konstatovano tri tipa rude: oksidativna, sulfatna i prelazni tip rude.

"Sa geološkog aspekta nije problem sračunati kolike su rezerve i koliko ima metala, ali ostaje problem tehnološke šeme za preradu rude. Da li se mogu sva tri tipa rude istovremeno prerađivati ili mora da se radi selektivna eksploatacija ili možda jedna od tih ruda da se ostavi za druga vremena, a da se drugi tipovi eksploatišu. To su problem koji su se javili na tom ležištu. Tačno je da ima dobre sadržaje. Ne znam da li se podatak koji su Kanađani saopštili odnosi na srednji sadržaj bakra i zlata u ležištu ili je samo dat kao jedinični primer o kakvim sadržajima je reč", objasnio je Mijatović. Dodao je da je ovo ležište i ranje istraživano u okviru borske zone, a da ga "Dandi" istražuje u poslednjih 12 godina.

Prema njegovim rečima od prvih pozitivnih rezultata do odbrane elaborate o rezervama, što je prvi korak ka otvaranju rudnika, može da prođe deset godina i više, a da se otvori rudnik između 15 i 20 godina.

"Završili su fazu geoloških istraživanja, razmere, sadržaj, i oblik ležišta i sada se radi elaborat o rezervama, koji bi trebalo da bude objavljen u prvoj polovini godine. Elaborat treba da pokaže da li je isplativo eksploatisati celo ležište, pojedine delove ili pojedine vrste ruda. Posle toga se radi procena uticaja na životnu sredinu, studija izvodljivosti i glavni rudarski projekat. Kada se to završi podnosi se zahtev za eksploataciono pravo. Naredni korak je da se započne sa radovima i da izađe komisija koja treba da utvrdi da je sve urađeno po zakonu i tek onda se dobija dozvola za izvođenje rudarskih radova. Tada zvanično počinje eksploatacija", kazao je Mijatović.