Skoro 20 megatona rude zlata: Dobijamo još jedan rudnik, Kanađani će kopati sedam godina

Naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stavilo je na rani javni uvid radnu verziju prostornog plana područja posebne namene za eksploataciju zlata na istražnom prostoru Potaj čuka-Tisnica.

Plan, koji je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, naručila je firma Avala Resources doo Beograd, koja posluje u sastavu kanadske kompanije Dundee Precious Metals iz Toronta, piše Ekapija.

Ležišta zlata budućeg rudnika "Potaj čuka–Tisnica" nalaze se u jugoistočnom delu opštine Žagubica, a istražni prostor obuhvata i jugozapadni deo opštine Majdanpek, navodi se u planu.

Konkretno, prostorni plan obuhvata delove žagubičke katastarske opštine Laznica selo, Laznica Selište i Žagubica, a u Majdanpeku Jasikovo i Leskovo). Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 292 kilometara kvadratnih.

Pod srpskom zemljom leži 200 milijardi $: Ko kopa naše rude?

Eksploatacija ležišta će trajati sedam godina. Predviđeno je da se ruda zlata eksploatiše putem površinskih kopova, a prerada oksidne rude, radi dobijanja zlata vršiće se metodom luženja.

Nakon isteka sedmogodišnjeg perioda eksploatacije, godinu dana će trajati zatvaranje rudnika i rekultivacija.

Kompleks rudnika će sadržati, pored kopova i postrojenja za luženje na gomili, postrojenja za drobljenje i aglomeraciju, ADR postrojenje, odlagališta jalovine iz kopova, internu i javnu infrastrukturu i druge prateće objekte.

Kako se podseća u planu, Avala Resources ima odobrenje za geološka istraživanja na istražnom prostoru Potaj čuka –Tisnica, na osnovu koga su u periodu od 2010. do 2017. godine obavljena obimna geološka istraživanja ovog prostora.

Procenjeno je da ima 19,2 Mt (megatona) verovatnih rezervi sa srednjim sadržajem zlata od 1,07 g/t.

Ambiciozni planovi Kineza u Boru: Evo koliko će Ziđin proizvesti zlata u narednom periodu

Na osnovu rezultata istraživanja, planirana proizvodnja kanadske kompanije je prerada 2,5 megatona godišnje, sa srednjim sadržajem zlata od 1,07 g/t i ukupnim iskorišćenjem zlata od 84,9% za oksidnii 71,8% za prelazni tip rude.

Prerada rude biće realizovana u dve faze: 9,9 Mt u fazi 1, i 9,3 Mt u fazi 2, što čini ukupno 19,2 Mt prerađene rude tokom životnog veka rudnika od sedam godina.

U planu se navodi i da proces luženja (ispiranja) uključuje stvaranje kompleksa zlata i cijanida i upotrebu aktivnog ugljenika za vezivanje kompleksa zlata.

"Prema dostupnim izvorima, upotreba cijanida u ekstrakciji zlata i njegovoj preradi kod izdvajanja iz rude, najčešće je primenjivan metod u rudnicima Evrope. Objekti rudnika zlata koji koriste metodu luženja cijanidom a nalaze se blizu ili relativno blizu stambenih područja širom Evrope su, npr. rudnik Faboliden u Švedskoj, Pahtavaara u Finskoj, Omagh u Irskoj, zatim balkanski i rudnici u Turskoj. Na globalnom nivou, upotreba cijanida u industriji plemenitih metala primenjuje se u 400 postrojenja za preradu u svetu, od kojih je većina rudnika sa primenom visoke tehnologije i nalaze se većim delom u naprednim zemljama kao što su SAD, Švedska, Finska, Australija i Kanada", navodi se u planu.

Dodaje se da savremena tehnologija koristi cijanid za proizvodnju plemenitih metala isključivo u zatvorenom sistemu, te da se čitav proces ekstrakcije kontinuirano i u potpunosti prati digitalno.

"EU ovakav proizvodni proces smatra najboljom dostupnom tehnikom, sa vrlo strogim standardima za proizvodni krug i postrojenja za luženje", stoji u dokumentu.

Kada je reč o odlagalištima za jalovinu, istaknuto je da tekući radovi na ispitivanju kiselosti jalovine pokazuju da za manje od 10% uzorkovanog materijala postoji verovatnoća za stvaranje kiseline.

Saznajemo: Evo kako će izgledati prvi održivi rudnik u Srbiji i koliki će mu biti životni vek

"Za jalovinu koja stvara kiselinu neophodna je obložena podloga, a oticanje vode zahteva hemijsku obradu pre ispuštanja u okolinu. Odlagalište za jalovinu na Brdu Bigar biće uređeno tako da se u njega može smestiti do 7 megatona jalovine koja stvara kiselinu. Postrojenje na Brdu Bigar se može proširiti kako bi eventualno u budućnosti moglo da opslužuje i postrojenje za preradu sulfidnog tipa rude, koje nije aktuelno u ovoj fazi razvoja rudnika. Deo odlagališta za jalovinu na Brdu Bigar, Korkanu i Zapadnom Korkanu koja nemaju potencijal da stvaraju kiselinu, planirana su kao konvencionalna neobložena postrojenja", kaže se u nacrtu prostornog plana.

Inače, u maju je Ministarstvo donelo odluku da će se za prostorni plan područja posebne namene eksploatacije zlata na istražnom području Potaj Čuka - Tisnica raditi Strateška procena uticaja na životnu sredinu.

Navodi se i da je eksploatacija i prerada rudnih rezervi iz ležišta Potaj čuka-Tisnica od interesa za celokupni razvoj Srbije, a naročito za područja Žagubice i Majdanpeka.

Do lokacije budućeg rudnika može se doći regionalnim asfaltnim putevima između Bora, Žagubice, Krepoljina i Zlota. Ovo područje je preko Bora povezano sa Zaječarom i Paraćinom, a preko Žagubice sa Požarevcem (i sa Beogradom).

Prema ranijim najavama, početna investicija u ovaj rudnik iznosila bi 136 miliona dolara.