Njena delegacija, sa vlasnikom Dmitrijem Pumpjanskim na čelu, krajem prošle nedelje posetila najveće srpsko saobraćajno preduzeće, za koje bi do kraja juna trebalo da se raspiše tender za privatizaciju, piše "Blic”.
Reč je o firmi koja posluje u okviru investicione grupacije "Sinara”, koja se, sem projektovanjem i proizvodnjom železničkih vozila, dizel-agregata, lakih šinskih sistema, lokomotiva, bavi i ulaganjem u poslovanje i unapređenje drugih biznisa. Osnovana je 2001. godine i važi za jednu od uspešnijh kompanija u Rusiji koja zapošljava oko 19.000 ljudi.
Njeni čelnici zvanično borave u Beogradu zbog poziva republičke i gradske vlasti kako bi se definisala saradnja vezana za razvoj i modernizaciji "BG voza”, dok nezvanično, pored ovog pitanja, oni su tu i zbog privatizacije "Laste”, piše beogradski list. Zato su i zatražili da obiđu pogone najstarijeg i najvećeg srpskog saobraćajnog preduzeća, iako njihova delatnost nije deo portfolija "Sinare”, odnosno ne proizvode autobuse i ne se bave saobraćajem.
Međutim, kako navodi izvor lista iz Nemanjine 11, oni se bave i ulaganjem u druge biznise, odnosno funkcionišu i kao investicioni fond, zbog čega su i zainteresovani za kupovinu "Laste”.
"O tim njihovim namerama, su upoznati i neki važni predstavnici srpskih vlasti ali pošto je za sada samo pokazana zainteresovanost, njihova poseta se zvanično ne vezuje za kupovinu Laste, već za saradnju grada oko njihovog učešća u modernizaciji BG voza” i projekta koji se zove ’Beogradski dijametar’. Temelji te saradnje su postavljeni u Moskvi sredinom marta, kada je i dogovorena poseta sa srpskom delegacijom, koju su predvodili ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popović i zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Tom prilikom Rusi su indirektno najavili i da su zainteresovani za "Lastu” i da, u zavisnosti od uslova, imaju nameru da se uključe u proces njene privatizacije", navodi taj sagovornik.
Dodaje i da je ovo deo njihovog projekta koji se odnosi na investiranje i kupovinu kompanija na Zapadnom Balkanu, u okviru koga je i Lasta.
"Da je to tako potvrđuje i poseta pogonima srpske firme, za koju ne postoji drugi razlog, izuzev da postanu njeni vlasnici, jer ona nema nikakvih dodirnih tačaka sa šinskim saobraćajem, o kome se pregovara sa gradom i BG voz", navodi on.
Dodaje da je upravo to bio i povod da delegacija "Sinare” dođe u najjačem sastavu, odnosno da je predvodi njen vlasnik Dmitrij Pumpjanski.
"Pumpjanski je lično želeo da se uveri u potencijal Laste i da vidi da li se isplati ulaganje u nju. On je o tome razgovarao i sa predstavnicima srpske vlade i nakon povratka u Moskvu sa svojim saradnicima će odlučiti da li će uputiti i pismo o namerama za kupovinu ove kompanije. Ono što je poznato, to je da su članovi njegovog tima zadovoljni potencijalom najstarije srpske saobraćajne kompanije i da su svoje utiske preneli i ljudima u vladi. Ono što ih jedino brine to je da se ne stave prepreke za njihovo učešće na tenderu za privatizaciju, odnosno da se ne traži da novi vlasnik najmanje pet godina bavi saobraćajem i da ima određeni broj autobusa, kao što je bilo 2007. godine. Po mojim saznanjima, ta klauzula bi se izbegla, jer su Rusi spremni da, pored solidne cene, ponude i novac za obnovu voznog parka", kaže izvor lista.
Sekulić: "Bili su u Lasti"
Direktor A.D.”Lasta” Vladan Sekulić potvrdio je da je delegacija ruske kompanije posetila ovu kompaniju, ali samo kako bi se srpska strana upoznala sa planovima za njihove nove programe.
"Oni su hteli da posete Lastu kao deo javnog sistema u gradu i želeli su da nam prezentuju ličnu kartu svoje kompanije odnosno da, osim što se bave proizvodnjom šinskih vozila, imaju planove da u budućnosti izrađuju autobuse na CNG pogon. Upravo o tim svojim novim projektima su želeli da nas obaveste i o mogućem partnerstvu i u tom delu sa nama i gradom. Pogledali su naše pogone i direkciju, ali nije bilo konkretnih razgovora oko privatizacije. Da li će ih biti, za sada ne znam, a znaću, ne samo ja, već i vlada, ako svoju zainteresovanost budu uskoro konkretizovali pismom o namerama", rekao je Sekulić za "Blic”.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Fabrika kožne galanterije Merkur, svojevremeno modni gigant bivše Jugoslavije, pa i Evrope, čije ruinirane hale i upravna zgrada godinama ruže centar Bačke Palanke - uskoro će biti srušena, a na prostoru od 16.000 kvadrata biće izgrađen tržni centar.
Evro je danas pao na dvogodišnji minimum u odnosu na dolar nakon što su najnoviji podaci pokazali da je poslovna aktivnost u Evrozoni naglo pala u novembru.
U Finskoj je otvorena radna pozicija u sektoru odbrane u kojoj kandidat mora da poznaje oružje za masovno uništenje, objavio je danas javni servis Finske "Ile" (Yle).
Osnivač SpaceX-a i milijarder Ilon Mask ismejao je bivšu voditeljku tok šoua, Elen Dedženeres i njenu suprugu Poršu de Rosi zbog njihove odluke da napuste SAD nakon Trampove pobede.
Osmanski sultan Mehmet II ne samo da se proglasio "Cezarom Rima" nakon osvajanja Carigrada, već je i bukvalno preuzeo rimsku zastavu kao svoju. Preuzimanje ove heraldike, koja se i danas nalazi na turskoj zastavi, je ono što je zajedničko sa srpskom zastavom.
Rover Kjuriositi američke svemirske agencije NASA sprema se za novu fazu svog putovanja, a u međuvremenu su stigli neverovatni snimci koji su oduševili javnost.
Najstarija crkva u lucernskom naselju, Crkva sv. Petra, postavila je Isusa koji komunicira putem veštačke inteligencije i koji može da razgovara na 100 različitih jezika.
Rusija je na Ukrajinu juče ispalila novu balističku raketu intermedijarnog dometa "Orešnik" (Lešnikovo drvo), saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin. Šta znamo o ovom oružju?
Savezni sud pravde (BGH) u Nemačkoj doneo je presudu prema kojoj hiljade lokalnih korisnika pogođenih masovnom krađom podataka na Facebooku imaju pravo na odštetu.
Troje sudija je u petak poništilo odluku po kojoj je pop zvezda prodajući odeću pod vlastitim imenom tokom turneje u Australiji 2014. prekršila zakon o autorskom delu.
Odluka suda biće veliki udarac za međunarodni položaj Izraela, a posebno će naškoditi njegovim stalnim naporima da vojnu kampanju u Gazi predstavi kao borbu između sila dobra i zla.
Sudije su pronašle "razumne razloge" po kojima ova trojica muškaraca snose "krivičnu odgovornost" za navodne ratne i zločine protiv čovečnosti tokom rata između Izraela i Hamasa.
Komentari 3
Pogledaj komentare