Porez će plaćati i "bogate zgrade": Šta to znači?

Iako su registrovane kao nedobitne, u slučaju kada kasu pune i prihodi od izdavanja zajedničkih prostorija, bilborda, postaju poreski obveznici.

Shodno Zakonu o računovodstvu, stambene zajednice nisu dužne da podnose finanisijske izveštaje, kao ni podatke za potrebe statistike APR. Ipak, Zakon o porezu na dobit pravnih lica ipak prepoznaje stambene zgrade.

"Poreski obveznik je i drugo pravno lice, koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili obavljanjem usluga uz naknadu", navode u Privrednoj komori Srbije.

Nedobitne organizacije koje ne ostvaruju prihode ne smatraju se poreskim obveznicima.

Stambena zajednica koja zarađuje u obavezi je da podnosi poresku prijavu i poreski bilans ukoliko je razlika između ostvarenih prihoda sa tržišta i rashoda veća od 400.000 dinara u poreskom periodu.

S obzirom na to da većina zgrada u Beogradu ne može da se pohvali ni računom u plusu, jer ispražnjeni fond za održavanje zgrade teško se puni, a kamoli "debelom" zaradom, većina ne spada u poreske obveznike. Ipak, ima višespratnica u Beogradu koje imaju od čega da zarade, prenose Novosti.

"U slučaju kada zgrada izdaje podrumske prostorije, tavan ili neke druge delove ili ustupa prostor na fasadi ili dvorišnom delu za zakup bilborda, može mesečno da zaradi pozamašnu sumu novca", navode u Udruženju profesionalnih upravnika Beograda.

Tamo gde su prometnija mesta, cena raste, pa negde taj iznos dostiže mesečno čak 500 evra. Što godišnje može da bude oko 6.000 evra. To onda jeste dobit.

Stambene zajednice koje prihoduju samo sa ciljem održavanja zgrade, Poreskoj upravi treba da dostave obaveštenje da nisu ostvarili prihode na tržištu. U tom slučaju neće se voditi kao obveznik poreza na dobit pravnih lica.

Kako bi izbegli oporezivanje, stanari i upravnici ovakvih "bogatih" stambenih zgrada češće ulažu u popravke i tekuća održavanja kako ne bi došli u situaciju da moraju da plate porez na dobit.

"Ima nekoliko zgrada koji su u našem sistemu održavanja koje mogu da se pohvale velikim fondom", kaže Ljubiša Banovački, profesionalni upravnik.

"Kako ne bismo morali da platimo 15 odsto poreza od onog što smo zaradili, stalno u tim zgradama radimo neke intervencije, saniramo krov, ulaz i nastojimo da potrošimo novac i izbegnemo porez."