Ova 23 javna preduzeća postaće AD ili DOO: Šta piše u zakonu koji je upravo stigao u Skupštinu?

Zakon predviđa da 23 javna preduzeća (JP) u narednom periodu promene pravnu formu u akcionarsko društvo (AD) ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Kako se može videti iz podataka Agencije za privredne registre (APR) reč je o Srbijagasu, Jugoimportu SDPR, Sužbenom glasniku, Pošti Srbije, Putevima Srbije, Skijalištima Srbije, Srbijašumama, Srbijavodama, Zavodu za udžbenike, Nuklearnim objektima Srbije - Vinča, kao i JP za skloništa Beograd, Javno komunalnom preduzeću Usluga Priboj i Javno stambenom preduzeću Priština.

Pravnu formu u narednom periodu ukoliko ovaj predlog bude usvojen prema podacima iz APR-a trebalo bi da promene i JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac, JP Borjak Vrnjačka Banja, kao i nacionalni parkovi Šar planina - Štrpce, Kopaonik, Đerdap, Tara i Fruška Gora.

Iz JP u akcionarsko društvo (AD) ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) trebalo bi da pređe i preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, Emisiona tehnika i veze Beograd, kao i JP za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija "Mreža-Most" Beograd.

Kao razlog donošenja ovog zakona u Predlogu je navedeno da Srbija ima usvojenu Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u njenom vlasništvu za period od 2021. do 2027. i da taj strateški akt pruža viziju i uputstva u vezi sa ciljevima vlasničkog upravljanja nad tim privrednim subjektima, kao i principima korporativnog upravljanja i praksama nadzora u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom.

Trenutno su u ovoj oblasti, kako piše, neujednačeni pravni okvir za privredne subjekte koji su u vlasništvu države i uočeno je nepostojanje centralizovanog vlasničkog entiteta, odgovornog za vlasničko upravljanje, a takvo centralizovano upravljanje privrednim subjektima je opredeljenje Srbije.

Novi zakon bi trebalo da ujednači pravni okvir za uspostavljanje opštih pravila vlasništva i upravljanja za sve privredne subjekte, smanji dosadašnju disperziju koja može dovesti do nejasnih ciljeva i podrži razdvajanje uloga države kao vlasnika, kreatora politika i regulatora.

Predlog zakona, kako se navodi, neće uticati na povećanje cena roba i usluga, ali se zato mogu očekivati pozitivni efekti na životni standard, usled unapređenja poslovanja privrednih društava uvođenjem korporativnog upravljanja i poslovanja u skladu sa opštim ciljevima države.

Prema ovom predlogu zakona JP bi trebalo da postanu društva kapitala sa pravnom formom akcionarskog društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) u kojem država ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojem Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.

Kako je navedeno, ovaj zakon se ne bi primenjivao na privredna društva u vlasništvu Srbije koja obavljaju delatnost proizvodnje naoružanja i vojne opreme, koja posluju kao banke, osiguravajuće i druge finansijske institucije, društva koja su osnovana i posluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost i na institute.

Takođe, zakon zaobilazi i ona privredna društva nad kojima je pokrenut postupak privatizacije, odnosno nad kojima je otvoren stečajni postupak u smislu propisa kojim se uređuje stečaj.

U predlogu je navedeno da društvo kapitala ne sme da koristi svoj položaj koji bi mogao dovesti do ograničavanja konkurencije na tržištu, kao i to da se sprovođenjem načela odgovornosti obezbeđuje zaštita prava manjinskih vlasnika.

Navedeno je i da se centralizovano vlasničko upravljanje vrši u skladu sa ciljevima, a to su očuvanja nacionalnih i strateških interesa, tržišta i zaštite potrošača, umanjenja socijalnog raslojavanja društva, zatim održivog upravljanja životnom sredinom i održivog korišćenja prirodnih resursa Srbije i unapređenja ekonomskog, industrijskog i društvenog razvoja.

Prilikom promene pravne forme, kako je predloženo, osnovni kapital JP se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva, dok se zadržava pravni subjektivitet i poslovni identitet JP, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta i JP zadržavaju svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu.

"Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati", navodi se u Predlogu zakona.

Ova preduzeća su dužna da Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona.

"Vlada, na predlog Ministarstva privrede, odlučuje o nepokretnoj imovini na kojoj društva kapitala imaju pravo korišćenja, u skladu sa zakonom, a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine", navodi se u Predlogu zakona.

Na predlog Ministarstva, Vlada Srbije će najkasnije godinu dana od dana početka primene ovog zakona, doneti potrebne akte za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.

Predlog zakona predviđa uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i stručno usavršavanje predstavnika države u Skupštini društva kapitala, lica koje obavlja funkciju direktora i lica u nadzornom odboru.

Stručno usavršavanje se obavlja prema Programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja koji donosi ministar privrede, a sastoji od edukativnog dela za polaganje ispita, koji uključuje predavanja u oblasti korporativnog upravljanja i pisanog ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja.

Proveru znanja iz oblasti korporativnog upravljanja i polaganje ispita, organizuje i sprovodi Privredna komora Srbije.

U Predlogu se navodi i da je za realizaciju ovog zakona potrebno obezbediti sredstva za plate u Ministarstvu privrede, usled znatnog povećanja obima i delokruga poslova i uspostavljanja centralizovanog upravljanja u svim privrednim društvima.

"U skladu sa planiranim jačanjem kadrovskih kapaciteta, potrebno je obezbediti sredstva za plate u Ministarstvu privrede u iznos od po 30.000.000 dinara za zapošljavanje po 15 lica u 2024. i u 2025. godini", piše u predlogu zakona.