Finansijska institucija je to predviđala i u oktobru prošle godine.
U danas objavljenom januarskom Izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima, ova međunarodna finansijska institucija je takođe ostala pri jesenjoj proceni rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2021. godini od 6,0 odsto.
Za razliku od oktobarskog izveštaja, u novim prognozama Svetske banke nema pojedinačnih poglavlja o ekonomskim prilikama po zemljama.
Ovaj međunarodni kreditor predviđa umereni rast Zapadnog Balkana od 4,1 odsto u tekućoj godini i od 3,8 odsto u 2023.
Takođe smatra da će ekonomski oporavak u regionu izgubiti zamah kako budu slabili efekti eksternih podsticaja i zbog podrivanja poverenja usled rastućih političkih neizvesnosti, posebno, kako navodi, u Bosni i Hercegovini.
Dodaje se i da se očekuje da će ovaj region imati korist od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti, inkluzivnom rastu, kao i zelenoj i digitalnoj tranziciji.
Kada je reč o globalnoj ekonomiji, u Izveštaju se navodi da, nakon snažnog oporavka u 2021. godini, svetska privreda ulazi u izrazito usporavanje zbog pretnji od novih sojeva kovid a19, rasta inflacije, dugova i nejednakosti u prihodima koje bi mogle da ugroze oporavak ekonomija u usponu i zemalja u razvoju.
Prema predviđanjima Svetske banke, globalni rast će usporiti sa prošlogodišnjih 5,5 procenata na 4,1 procenat u 2022. godini i na 3,2 procenta u 2023, pošto će se nagomilana tražnja, koja je bila sputana u jeku pandemije, raspršiti, i jer će se mere fiskalne i monetarne podrške ukidati širom sveta.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 5
Pogledaj komentare