Mali otkrio gde će se tačno održati EXPO 2027: "Sagradiće se i potrebna prateća infrastruktura"

Ukupan procenjeni ekonomski efekat manifestacije Ekspo u Beogradu je 1,1 milijarda evra. Očekujemo više od 100 zemalja učesnica, desetak međunarodnih organizacija, od pet do deset korporativnih paviljona. Takođe, očekujemo da će Beograd i Srbiju u tom periodu posetiti oko tri miliona ljudi, kaže u razgovoru za „Politiku” Siniša Mali, ministar finansija, potpredsednik vlade i predsednik Radne grupe za izradu i podnošenje kandidature za organizaciju Međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027. Iz Pariza je prekjuče stigla vest da je Srbija pobedila u trci za domaćina ove prestižne manifestacije, u konkurenciji nekoliko veoma jakih kandidata.

"Svi znamo da je geografski položaj naše zemlje veoma povoljan, zbog čega se nalazimo u neposrednoj blizini ogromnog tržišta, koje čini 460 miliona ljudi. Ili, podeljeno u dva segmenta – tržište regiona od 66 miliona ljudi u radijusu od 500 kilometara, odnosno maksimalno šest sati vožnje, i međunarodno tržište od 400 miliona ljudi u radijusu od 1.250 kilometara, odnosno dva sata leta avionom", ističe Mali.

Kažete da smo igrali utakmicu s najvećima za dobijanje organizacije ove izložbe?

Republika Srbija, odnosno grad Beograd, izabran je za domaćina specijalizovane izložbe Ekspo 2027. godine, a konkurencija su nam bili Malaga (Španija), Minesota (SAD), Puket (Tajland) i San Karlos de Bariloče (Argentina). Glasanje je imalo ukupno četiri kruga i Srbija je pobedila u svakom. U finalu su bili španska Malaga i naš Beograd i tada je, od 154 zemlje, naš Beograd dobio 81 glas i pobedio protivkandidata iz Španije. Zaista velika čast za našu zemlju, sjajna pobeda, radujemo se organizaciji izložbe Ekspo i punom parom nastavljamo sa sprovođenjem tog projekta.

Šta sve podrazumeva Ekspo 2027. godine i imamo li dovoljno vremena da se spremimo?

Vremena imamo sasvim dovoljno, ali nećemo ga gubiti, već odmah krećemo s realizacijom ovog velikog projekta, koji će našoj zemlji doneti priliv novca, investicija, dalji razvoj turizma, ugostiteljstva, nove poslove za našu privredu, nova radna mesta. Ekspo znači veći privredni rast i još snažniju ekonomiju, jer će naša zemlja tokom održavanja specijalizovane izložbe biti u fokusu svetske javnosti. Poslaćemo u svet pozitivnu sliku iz Beograda, pokazaćemo da smo grad i zemlja mogućnosti, koja se razvija, napreduje, nezaustavljivo ide dalje. Ovo je važna vest i za ceo region, s obzirom na to da dovodimo Ekspo u region jugoistočne Evrope posle više od tri decenije.

U planu je i gradnja novih velikih objekta, stadiona, novog sajma...

Ekspo izložba će biti održana, sem na budućem Nacionalnom stadionu u Surčinu, na prostoru koji je saobraćajno odlično povezan između beogradske obilaznice i auto-puta „Miloš Veliki”, u blizini Aerodroma „Nikola Tesla”. Tu će biti izgrađen Nacionalni stadion, prostor za Ekspo i novi sajam. Biće sagrađena i sva potrebna prateća infrastruktura. Reč je o saobraćajnoj, komunalnoj i energetskoj infrastrukturi. Preciznije, kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi, biće izgrađene četiri saobraćajnice s pet raskrsnica. Takođe, gradiće se i paviljoni za zemlje učesnice i smeštajni kapaciteti za učesnike manifestacije. Po završetku izložbe ostaje mogućnost da se taj prostor transformiše i da se deo kompleksa namenjen smeštaju učesnika upotrebi za rešenje stambenog pitanja određenih kategorija građana. Kada se radi o ovako velikim projektima, značajan posao mora da se obavi pre početka izgradnje, u smislu pravnih i proceduralnih stvari i dobijanja neophodnih dozvola, ali mi smo taj posao odavno započeli. Sada nam sledi izgradnja potrebne infrastrukture i objekata. Uostalom, kao što smo izgradili projekat „Beograd na vodi”, u koji je malo ko verovao i koji je naišao na niz osuda, tako ćemo završiti i ove velike i važne objekte, koji će našoj zemlji omogućiti da bude domaćin ne samo izložbe Ekspo 2027. godine već i drugih velikih svetskih sportskih i kulturnih manifestacija.

Šta je sve bilo potrebno da se uradi da bi pobedili u ovoj velikoj konkurenciji?

Tema izložbe Ekspo s kojom je Srbija odnela pobedu je „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve / Play for Humanity – Sport and Music for All”. Izložba će trajati tri meseca, odnosno u periodu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine. Mi smo zvaničan zahtev za kandidaturu za organizaciju izložbe Ekspo podneli pre oko godinu i po dana, u januaru 2022. godine. Od tada smo imali intenzivnu kampanju tokom koje smo predstavili Srbiju i Beograd u najboljem svetlu. Srbija je imala nekoliko prezentaciju u Parizu, pred delegatima Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), gde smo pokazali i dokazali da imamo sve potrebne organizacione, tehničke, stručne, ljudske kapacitete da na najbolji mogući način budemo domaćin izložbe Ekspo. U kampanji naše zemlje učestvovali su veliki sportisti, umetnici, doktori, poput Novaka Đokovića, Milice Mandić, Tijane Bogdanović, Stefana Milenkovića, Mikija Manojlovića, Lene Kovačević, profesora Ranka Rajovića...

Koliko su pripreme trajale i šta je sve bilo potrebno da se organizuje dobar nastup?

Pripreme za samu kandidaturu su trajale mesecima. Verovali smo u potencijale naše zemlje, znali smo da mi to možemo i da morate da budete hrabri da bi ostvarili svoje snove. Nakon podnošenja kandidature, imali smo nekoliko prezentacija pred delegatima BIE, gde smo predstavili našu ideju. Takođe, predstavnici BIE su dolazili u Beograd, gde sam im bio domaćin, a tom prilikom su posetili i lokaciju na kojoj će biti održan Ekspo. Održano je i na stotine sastanaka i razgovora s predstavnicima drugih zemalja, kojima smo takođe predstavili potencijale naše zemlje i ja se ovom prilikom zahvaljujem svima koji su glasali za Beograd. U ovaj posao je od početka uključen čitav tim ljudi, kako predstavnika države, tako i javnih ličnosti, i smatram da smo zaista uradili dobar posao, ali ono glavno tek dolazi.

Šta još sada predstoji?

Tek slede meseci i godine rada i organizacije, ali posla se nikada nismo bojali. Naprotiv, ponosni smo i srećni zbog svega što nas u narednom periodu očekuje kada je izložba Ekspo u pitanju, s obzirom na to da će ta manifestacija doprineti daljem razvoju našeg grada i zemlje. Inače, poslednji specijalizovani Ekspo ovog tipa održan je u Astani u Kazahstanu, 2017. godine, i značajno je promenio imidž i sliku tog grada u svetu, koji se time pozicionirao kao značajna svetska metropola, i u kome su boravili brojni svetski lideri. Prethodno su domaćini ovakvih izložbi bili Saragosa, Lisabon, Vankuver, Brizbejn, Nju Orleans, Berlin, Minhen, Rim, Pariz, Helsinki, Stokholm, što je još jedna potvrda značaja ove manifestacije.

Pomoć i za samohrane očeve

Vlada je odlučila da pomogne majkama sa po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina. Da li će pomoć pripasti i samohranim očevima? Koliko je za to izdvojeno u budžetu i od kada pomoć počinje da se deli, šta je potrebno od dokumenata?

Deca su naša budućnost i svako ulaganje u njih je investicija u bolje sutra, u napredak i razvoj našeg društva i države. Zato smo odlučili da pomognemo roditelje, i da za svako dete do 16 godina isplatimo po 10.000 dinara jednokratne pomoći. Važno mi je da napomenem da će novčana pomoć moći da se dobije za svako dete koje je državljanin Srbije, a koje je rođeno 21. novembra 2006. godine ili nakon tog datuma. To smo predvideli zakonskim predlogom, jer smo želeli da obuhvatimo i decu koja sada imaju 16 godina, a koja prošle godine nisu ispunjavala uslove za pomoć mladima od 16 do 29 godina, jer su tada imala manje od 16 godina. Prijava za ovu vrstu pomoći će biti moguća od 20. avgusta do 20. septembra na portalu Uprave za trezor, a sa isplatama ćemo početi od 25. septembra. Prijava će biti jednostavna, a podnosilac prijave, odnosno majka, unosiće broj lične karte, svoj matični broj, matični broj za svako dete i naziv banke u kojoj želi da joj bude uplaćen novac. Naravno, na ovu vrstu pomoći će imati pravo i samohrani očevi, drugi staratelji deteta, hranitelji. Ukupno, za ovu pomoć je planirano oko 11,9 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra, jer je reč o oko 1.190.000 dece koja su obuhvaćena ovom merom novčane podrške države.

Osim pomoći deci do 16 godina, najavljena su i povećanja penzija i plata u javnom sektoru, posebno za zaposlene u prosveti, za medicinske sestre… Međutim, postoje i kritike na najavljeni paket pomoći, na primer, od Fiskalnog saveta.

Nije prvi put da Fiskalni savet kritikuje državna davanja i pomoć koju dajemo za ublažavanje posledica krize, prvo izazvane pandemijom, a potom i dešavanjima u Ukrajini. Kritikovali su nas i u doba pandemije, a mi smo uspeli da održimo javni dug pod kontrolom, nezaposlenost na rekordno niskom nivou, da imamo privredni rast dok neke jače ekonomije od naše klize u recesiju. Naš odgovor na te kritike je vrlo jednostavan – novca imamo dovoljno jer vodimo odgovornu ekonomsku politiku i svaki dinar koji uštedimo namenjen je napretku i razvoju Srbije i poboljšanju kvaliteta života naših građana. Odgovorna država je tu za svoje građane, tu je da ih pomogne i podrži, pokaže im da nisu sami. Da li je opravdano da svakom detetu damo po 10.000 dinara, da povećamo penzije i plate za prosvetne radnike, medicinske sestre i tehničare, negovateljice u ustanovama socijalne zaštite? Pa naravno da je opravdano i niko me ne može ubediti u suprotno. Zbog toga što vodimo ispravnu ekonomsku politiku imamo dovoljno novca da plate zaposlenih u prosveti, medicinskih sestara i tehničara u zdravstvu i negovateljica u ustanovama u oblasti socijalne zaštite od 1. septembra budu uvećane za 5,5 odsto, a potom od 1. januara za dodatnih bar deset odsto. Od 1. januara 2024. godine nas očekuje i povećanje plata u javnom sektoru, takođe za najmanje deset odsto. Kada je reč o penzijama, takođe ćemo imati dva povećanja – jedno od 1. oktobra za 5,5 odsto i drugo od 1. januara za oko 14,6 odsto. Sve ovo su sjajne mere pomoći i podrške države kvalitetu života naših građana, i ponosan sam što i u ovim, za ceo svet ekonomski teškim i nestabilnim vremenima država ima snage da pomogne i podrži svoje građane.