Mali: "Mladima u junu još 100 evra"

On je predstavio Predlog zakona o dopunama zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti kovid 19.

"Mi ćemo sa tom isplatom krenuti u junu, tačnije, 1, 2. i 3. juna ove godine mladi treba da očekuju još 100 evra od države. Prijave će krenuti 16. maja i trajaće do 31. maja, na isti način kao i za 100 evra koji su isplaćeni pre samo desetak dana", rekao je on.

Kako je objasnio, mladi koji su se već prijavili za pomoć od 100 evra neće morati ponovo da se prijavljuju, jer će automatski dobiti novu pomoć, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

"Oni koji su u međuvremenu navršili 16 godina, kao i svi oni koji su dobili državljanstvo Republike Srbije, imaće mogućnost i pravo da se prijave. Država će ispuniti obećanje i novac će prebaciti na račune onih koji se budu prijavili, kao i onih koji su već prijavljeni za prvih 100 evra", naveo je Mali.

On je rekao da je ova pomoć veoma važna, jer ne samo što umanjuje posledice pandemije virusa korona, već pokazuje brigu, pre svega za budućnost Srbije. Naveo je da je to način da se pokaže snaga srpskih finansija, odnosno dobro stanje u državnoj kasi, kao i da niko nije zaboravljen. Podsetio je da je u poslednje dve godine, u vreme najveće i najteže ekonomske i zdravstvene krize, naša zemlja izdvojila 8,7 milijardi evra, što je preko 18 odsto našeg BDP-a, kako bi pomogla i privredu i građane.

"Svako obećanje koje smo dali, ispunili smo u dan i u dinar i pokazali koliko nam je država jaka i odgovorna, i koliko su nam javne finansije stabilne. To je slika potpuno drugačije Srbije, zemlje koja pobeđuje u ekonomiji kao nikada do sada. Sa tim želimo i da nastavimo. Ova isplata mladima je još jedna potvrda uspešne i odgovorne ekonomske politike koju sprovodimo", naglasio je ministar.

Mali je podsetio i da je prošle nedelje isplaćeno po 20.000 dinara penzionerima.

"To je pojedinačno najveća pomoć koja je ikada isplaćena našim nastarijim sugrađanima. Dakle, time smo još jednom pokazali brigu za njih, uz veliku zahvalnost za podršku koju su nam dali za reforme koje smo sprovodili od 2014. godine", rekao je Mali.

Kako je istakao, država je ozbiljno pristupila umanjenju negativnih posledica pandemije jer je obezbedila ogromnu pomoć građanima, ali i privredi, koja se ogledala u isplatama minimalnih zarada, garantnim šemama koje su definisane, moratorijumima.

"Srbija je u prošloj i 2020. godini ostvarila odlične rezultate i kumulativno smo ostvarili najvišu stopu rasta u Evropi, i to u dve najteže godine kada je ekonomija u pitanju", naveo je on.

Mali je istakao da Srbija danas pobeđuje, jer je izbegla crne scenarije, koje su imale razvijenije zemlje – masovna otpuštanja i zatvaranja fabrika.

Kako je rekao, bez obzira na velika izdvajanja države, udeo javnog duga u BDP-u Republike Srbije je trenutno 52,1 odsto, što je znatno ispod nivoa koji propisuje Mastriht.

"Stanje u nekim razvijenijim zemljama je lošije, jer imaju gore pokazatelje kada je javni dug u pitanju. Primera radi, Nemačka ima javni dug u odnosu na BDP od 70 odsto, Velika Britanija preko 100 procenata, Francuska 120 odsto, Italija 160 procenata, Grčka preko 220 odsto. Kada je u pitanju region, Crna Gora ima udeo javnog duga u BDP-u od preko 90 odsto, Makedonija preko 70 procenata, a naša Srbija 52,1 odsto, uprkos ogromnoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi", naveo je on.

Ministar Mali je istakao da osim stope rasta BDP-a, gde je Srbija dominantna u Evropi, prošle godine je zadržana stabilnost javnih finansija, što se vidi i kroz stopu nezaposlenosti, koja je u trećem kvartalu prošle godine bila 10,5 odsto.

"Dakle, nezaposlenost je na nivou one pre pandemije 2019. godine. Samo je predsednik Aleksandar Vučić u poslednjih nekoliko godina otvorio 250 fabrika. U Srbiji se danas grade novi kilometri auto-puteva, izgradili smo tri kovid bolnice, a za par dana otvaramo i potpuno novi Klinički centar Srbije u Beogradu. To znači da se Srbija menja nabolje, bez obzira na najveću ekonomsku krizu", rekao je on.

Naveo je da se procenjuje da je prosečna plata u januaru ove godine oko 610 evra, dok je 2010, 2011. godine iznosila 329 evra.

"Iz meseca u mesec nam raste iznos prosečne plate, rastu i penzije. Ono što se zna sigurno, do kraja mandata naredne vlade, do kraja 2026. godine, prosečna plata u Srbiji će biti 1.000 evra, a penzija 500 evra. To je obećanje koje dajemo i za to ćemo se boriti iz dana u dan", rekao je on.

Mali se zahvalio mladima na tome što ostaju u Srbiji, posebno onima koji se vraćaju u sve većem broju u našu zemlju.

"Pored ovog zakona koji je sada pred poslanicima, podsetiću i da smo od 1. januara krenuli da podržavamo mlade sa još većim iznosom za prvorođeno, drugorođeno i trećerođeno dete. Narednih dana, kao što je i predsednik Vučić obećao izlazimo sa konkretnim kriterijumima oko pomoći mladim bračnim parovima, da pomognemo pri kupovini prvog stana. Razmatramo da li će to biti učešće ili deo učešća, kako bi još više motivisali mlade i podstakli mnoge da se vrate i ostanu u Srbiji, da ovde zasnivaju porodice", rekao je on.

Mali je zaključio da pored odgovornog pristupa svim kategorijama stanovništva, posebno prema najmlađima, država pokazuje brigu o onima pred kojima je budućnost ove zemlje.