Srbija

Ponedeljak, 08.01.2024.

15:07

Kako SWOT analiza doprinosi boljem poslovanju?

Uspeh preduzeća i samog poslovanja zavisi od mnogobrojnih faktora. Na neke od njih preduzeće može da utiče, međutim na neke ne može.

Izvor: B92.net /S.V.

Kako SWOT analiza doprinosi boljem poslovanju?
Foto: shutterstock, PeopleImages.com - Yuri A

Kako bi preduzetnik imao prednost u svom poslovanju, potrebno je da zna mogućnosti svog preduzeća, kao i prednosti i mane poslovanja.

Da bi ostvario tu prednost, potrebno je da sa grupom svojih saradnika odradi SWOT analizu.

Šta je SWOT analiza?

Foto: shutterstock, MUNGKHOOD STUDIO
SWOT analiza je tehnika strategijskog menadžmenta pomoću koje se uočavaju strategijski izbori, upoređujući vezu snage i slabosti preduzeća sa šansama i pretnjama u spoljašnjem okruženju, navodi se na Vikipediji.

Autor ove metode je Albert Hemfri sa Standford univerziteta, pri čemu je za ovu metodu koristio 500 najjačih kompanija na svetu.

"SWOT analiza pokazuje kako treba privredno društvo da se ponaša da bi uspešno startovalo i napredovalo. Potrebno je prikupiti sve relevantne podatke o internom i eksternom okruženju posmatranog preduzeća i odraditi SWOT analizu, za koju smatram da je jako važna", rekla je za B92.net Vesna Mandić, profesor Ekonomske škole "Knjaz Miloš".

Značaj SWOT analize u strateškom planiranju i upravljanju

Foto: shutterstock, G-Stock Studio
SWOT analiza je alat za analiziranje i procenu situacije u preduzeću, ali i u njegovoj okolini. Pomoću SWOT analize može se utvrditi:

1. gde je preduzeće najjače odnosno koje su mu vrline;

2. gde je preduzeće najslabije i koje su mu mane;

3. koji potencijal ima preduzeće tj. gde postoji slobodan prostor za rast i razvoj preduzeća i

4. koje opasnosti prete preduzeću i u kojoj tački je najslabije.

Podaci koji se dobijaju ovom analizom mogu se koristiti za odluke koje su strateški važne, tačnije odluke za postavljanje ciljeva i rada, kao i same vizije preduzeća i utvrđivanje sledećih koraka.

Takođe, SWOT analizu je uvek dobro da radi više ljudi iz preduzeća i da za to izdvoje dovoljno vremena, jer analiza zahteva razmišljanje i više ljudi, koji će obično biti pametniji od jednog.

Neophodno je da pristup u ovoj analizi uvek bude nepristrasan, zato što nije moguće da preduzeće nema mane ili opasnosti na koje treba da obrate pažnju.

Četiri načela SWOT analize

Foto: shutterstock, Standret
SWOT analiza predstavlja akronim engleskih reči:

1. Ssnaga (strengths) – u zavisnosti od polja koje preduzeće analizira, označava snagu i potencijal tog polja.

Na primer, ako se SWOT analiza radi za marketinško odeljenje, u ovom polju se unose osobine marketinško odeljenja u kojima je ono jako, stabilno i stavke koje ono radi dobro.

Uopšteno, ovo polje se odnosi na sve ono u čemu je preduzeće dobro i sve ono što dobro radi. Ovom stavkom ukazuje se na prednosti koje preduzeće ima u odnosu na druga preduzeća ili na konkurenciju.

Podaci koji se dobiju iz ovog polja značiće nešto samo ukoliko oni koji rade analizu budu realni tako da treba obratiti pažnju da se ostane realan.

2. W – slabosti (weaknesses) – ovo polje ukazuje na sve ono što preduzeće ne radi dobro, odnosno ukazuje na lošu produktivnost, loš timski rad ili bilo koje drugo polje posla koje nije u rangu prihvatljivog.

Ovaj deo SWOT analize služi da se pronađu sve greške koje će se kasnije ispraviti. Planiranjem i rešavanjem problema u preduzeću povećaće se i produktvnost istog.

3. Oprilike (opportunities) – analiza spoljašnjih činilaca, odnosno okoline koja ukazuje na postojanje novih prilika za razvoj i ostvarivanje profita preduzeća.

To može da bude bilo šta, na primer povoljno stanje na tržištu, novi proizvod, naprednija tehnologija, pa čak i novi radnici koji mogu pokrenuti stvari nabolje.

Takođe, ovo polje pokazuje da treba obratiti pažnju na svoju okolinu, na konkurenciju jer i na tuđim greškama se može učiti.

4. Tpretnje (threats) – promene u spoljašnjoj okolini mogu predstavljati i pretnje za rast i razvoj preduzeća, pa samim tim i uticati na opstanak preduzeća na tržištu.

Pretnje takođe mogu biti razne, od ulaska nove konkurencije, ukidanja donacija za neki projekat na kojem preduzeće radi, donošenja nepovoljnih zakona, do ekonomske krize u zemlji i drugih.

Tipična SWOT analiza izrađuje se kao kvadrat od četiri polja u kojima se definišu pomenuta četiri faktora. Takođe, ova tehnika ne mora da se koristi samo u poslovnoj analizi, već podjednako efikasna može biti i u analizi ličnosti, planova, ciljeva i slično.

Primeri SWOT analiza

Foto: shutterstock, khunkornStudio
Na primer, preduzeće želi da na tržište izbaci novi proizvod i zbog toga je potrebno napraviti SWOT analizu.

Snaga:

- kvalitetna radna snaga i dovoljni kapaciteti mašina

- prednost u odnosu na konkurenciju

- pristup kvalitetnim resursima i materijalima

- primena prestižne tehnologije

- dobar poslovni ugled preduzeća na tržištu

- troškovna prednost u odnosu na konkurenciju

- dobri odnosi s kupcima

Slabosti:

- nedovoljno prodavaca i zastareo vozni park

- loša reputacija u javnosti

- veliki troškovi nekog segmenta poslovanja

- neadekvatan marketing

Prilike:

- još nema konkurencije, odnosno niko još nije izbacio na tržište takav proizvod

- nezadovoljena tržišna potreba

- mogućnost ulaska na novo tržište

- pronalazak novog tehnološkog rešenja

- nova zakonska regulativa

- povoljna kamatna stopa

- ponuđeno unosno partnerstvo

Pretnje:

- mala kupovna moć potencijalnih korisnika

- aktivnosti konkurencije

- promenjena potreba dosadašnjih kupaca

- nepovoljna poreska politika

- nestašica repromaterijala

- povećanje carinske stope

Kako efikasno koristiti rezultate SWOT analize?

Kada je analiza završena, potrebno je odrediti mere kojima će se istaći snage preduzeća i otkloniti njegove slabosti. Što se tiče prilika i pretnji, one dolaze spolja, iz eksternog okruženja, i preduzeće ne može direktno uticati na njih. Zato ih je važno predvideti i odrediti mere pomoću kojih će se prilike iskoristiti čim se pojave, a negativne efekte pretnji svesti na najmanju moguću meru.

SWOT analizu je potrebno raditi periodično, jer je okruženje promenljivo. Takođe, najbolje je da SWOT analizu sprovodi više ljudi budući da se tako povećava mogućnost da se uoči veći broj faktora koji utiču na rad preduzeća.

Analiza snaga (S) i slabosti (W) predstavlja internu analizu preduzeća, dok analiza prilika (O) i pretnji (T) predstavlja eksternu analizu, tj. analizu okoline u kojoj preduzeće deluje.

Radeći SWOT analizu u preduzeću treba stalno da imaju na umu kako se i da li se određene slabosti preduzeća ili pretnje iz okoline mogu pretvoriti u snage ili prilike, koje onda može iskoristiti za postizanje konkurentske prednosti na tržištu.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 8

Pogledaj komentare

8 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: