Gastarbajteri poslali u Srbiju rekordnih 5 milijardi: Odakle je stiglo najviše

Naši ljudi iz dijaspore su poslali više novca nego što iznosi priliv od stranih direktnih investicija.

Pitanje doznaka ima dvostrukodno. Sa jedne strane doznake održavaju važan deo srpske ekonomije, a sa druge su znak sve većeg odliva stanovništva iz naše zemlje, piše Blic.

Kako za taj list kažu iz NBS, prema njihovim podacima priliv po osnovu doznaka je iznosio 5,0283 milijardi evra, što je za 38,3 odsto više u odnosu na priliv od 3,635 milijardi koliko je zabeleženo u 2021. godini.

Prema podacima naše centralne banke, najveći prilivi su zabeležni iz Nemačke (27 odsto), Švajcarske (14 odsto), Austrije (11 odsto), Francuske (6 odsto) i SAD (6 odsto), što su i zemlje iz kojih je tradicionalno stizalo najviše doznaka.

Šta je uticalo na rast doznaka?

"Kada je reč o faktorima rasta doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari. Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter, što praktično znači da u periodima kriza, povećane neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu, u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica koji žive u Srbiji", objašnjavaju iz NBS.

Kako ističu, i rast inflacije je doveo do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani.

"Na kraju na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji", zaključuju.

U 2021. doznake 7,2 odsto BDP-a

Prema podacima Evrostata, u 2021. godini privatne doznake iz inostranstva i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su 7,2 odsto BDP-a Srbije. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake naših radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od tekućih transfera.

U Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake koji Narodna banka Srbije vodi od 1. juna 2020. godine registrovano je preko milion i sto hiljada korisnika koji su primili novac i skoro petsto hiljada korisnika koji su novac poslali u inostranstvo.

Gledajući zvaničnu evropsku statistiku, doznake su značajni deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10, Albaniji 9,4, Hrvatskoj 7,3 odsto, a u Severnoj Makedoniji 3,5 odsto.

Razmena novca se odvija i unutar granica Evropske unije u kojoj je 56 odsto novčanih transfera obavljeno među samim članicama. Odatle je u 2021. godini u treće zemlje kroz privatne doznake isplaćeno ukupno 37,7 biliona evra. Najviše tog novca je isplaćeno u Afriku i to osam biliona evra, zatim u azijske zemlje 7,8 biliona evra, a 7,1 bilion evra u zemlje Evrope koje nisu članice unije.