Bune se i podstanari i gazde, evo zašto

Oni su obavezni da na prihod stečen izdavanjem plate porez od 20 odsto. Ukoliko to ne učine, sledi im prijava sudiji za prekršaje, gde ih čekaju kazne od 5.000 do čak 150.000 dinara. Osim toga mogu dobiti i krivičnu prijavu za utaju poreza.

Protiv akcije kontrole pobunili su se i podstanari i stanodavci. Prvi smatraju da će posledica kontrole biti povećanje zakupa stanova, drugi pak da im nadležni već naplaćuju 40 odsto veći porez na imovinu za nekretnine u kojima ne žive pa da su kao zakupci na taj način posredno oporezovani. Stigla je i reakcija iz Poreske uprave: oni su podsetili na to da pomenuti propisi važe već niz godina te da su svi stanodavci bili u obavezi da prijave ugovorene sume i plate namet.

A baš sve te reakcije pokazale su da kod nas propise u toj oblasti treba preciznije urediti.

O tome šta bi trebalo učiniti u narednom periodu Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže da bi celu materiju trebalo regulisati tako da se, osim stanodavaca i podstanara u obzir uzmu i investicije, odnosno činjenica da mnogi ljudi investiraju u stanove da bi ih izdavali.

Propisi vezani za porez treba da budu koncipirani tako da ne zaustave ni izdavnje stanova ni kupovinu kao investiciju jer bi to bio udarac i na građevinsku industriju.

Procene govore da se u Srbiji izdaje više od 120.000 stanova. Taj biznis je najviše zastupljen u velikim gradovima. Samo u Beogradu izdaje se 40.000 stanova, a na hiljade ih se izdaje i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu.

Šta će za sve u ovom biznisu značiti striktna primena stope od 20 odsto?

Podstanari već sada strepe da će im gazde povećati cenu. Stanodavci, naprotiv, da će to za njih biti trošak koji im nikako ne odgovara i koji ne mogu svi uračunati u zakupninu i servirati podstanarima..

Hoće li tako biti manje nezadovoljstva? Na to je teško odgovoriti.

Podstanari se žale da ne dobijaju uogvor i da su gazde spremne da ih izbace iz stana preko noći, stanodavci da nakon odlaska stanara često nalaze gotovo demolirane stanove i s pozamašnim sumama neplaćenih računa. Sve to jasno govro da ta materija zahteva celovitu regulativu.

Nadležni bi trebalo da se odluče da li će naplaćivati veći porez ili porez na prihod od izdavanja. Tada će verovatno i više stanodavaca ispunjavati obaveze.

Osim toga, ukoliko vlasnik zatekne demoliran stan i neplaćene račune, tu je država koja treba da ga zaštiti i nakon tužbe brzo i efikasno natera podstanara da izmiri obaveze. Otkazni rok za podstanare morao bi biti jasno definisan, bar u podzakonskim aktima.

Nevezano za poreze, novi zakon o stanovanju o kojem se ovih dana govori, ne pominje podstanare a trebalo bi – to su ljudi koji žive u tim stanovima.