Ponuda Autočačka je jedina koja je stigla na javni poziv za privatizaciju nekadašnje Beogradske industrije piva, i prihvaćena je, jer je iznosila više od polovina procenjene cene BIP-a kao pravnog lica.
BIP je u stečaju od 2016. godine.
Pored centralne lokacije kod Mostarske petlje, gde se nalazi glavna pivara, poseduje nepokretnosti i proizvodne pogone na više lokacija u Beogradu, zatim u Čačku i Kragujevcu, a u imovinu BIP-a spada i 13 žigova njihovih proizvoda.
Pred prodaju BIP u stečaju je kao pravno lice
procenjen na 4,17 milijardi dinara, a ponuda Auto Čačka je tek nešto veća od polovine tog iznosa.
Novi vlasnik ima zakonski rok od sedam dana da potpiše kupoprodajni ugovor i 30 dana da uplati ostatak novca od visine depozita plaćenog za učešće u privatizciji do kupoprodajne cene.
Otvaranju ponuda u ime Auto Čačka danas je prisustvovao Radoš Ljujić, koji nije bio raspoložen da pruži bilo kakvu informaciju o razlozima kupovine i planovima sa BIP-om.
Predsednik Skupštine poverilaca AD BIP u stečaju Mile Bogdanović čestitao je na kupovini i postignutoj ceni.
"Cena je više od 50 posto procenjene vrednosti. Sa ovim cenim da će biti namireni poverioci, pre svega Poreska uprava, Komercijalna banka, zaposleni i siguran sam da će i deo akcionara dobiti deo onih svojih akcija, koliko je to moguće", rekao je on.
Dodao je da BIP na vrednosti tokom stečaja nije izgubio već je njegova vrednost održana.
"Nadam se da, imajući u vidu brend koji ima BIP, da će BIP i dalje raditi negde, a da li će biti u Beogradu...", rekao je on.
Istakao je da je njegova želja da kupci zadrže proizvodnju i da BIP ostane kao srpski brend na teritoriji Srbije.
Na pitanje kolika su ukupna potraživanja poverilaca od BIP u stečaju, on je rekao da su ona manja nego što je danas izlicitirana cena od 2,09 mllijardi dinara.
Prodaji su prisustvovali i predstavnici malih akcionara BIP-a koji nisu krili nezadovoljstvo, a član upravnog odbora njihovog udruženja Gojko Lopar istakao je da BIP nije ni trebalo da ide u stečaj.
U ime 483 mala akcionara članova tog udruženja, on je rekao da je u BIP bilo 500 miliona dinara kojima se mogao podmiriti porez državi što nije učinjenje i BIP je automatski otišao u stečaj.
"BIP može da radi. I jako teško je razumeti da u glavnom gradu evropske države ne može da radi pivara", rekao je on.
Pošto u prvom i drugom stepenu nisu uspeli, mali akcionari sada su zbog BIP-a pravdu zatražili i na Ustavnom sudu.
"Tražlili smo da preuzmemo deo objekata za naše akcionare koji su odvajali od svojih plata za BIP. I sad su ljudi ogorčeni zbog ovakvog raspleta", rekao je on.
Podsetio je da su svojevremeno postojale ponude za BIP iz Češke, Poljske i Amerike, ali da to nije uvaženo.
"Nezadovoljni smo sa ovim. Kako ćemo dalje - videćemo. Nećemo stati. Idemo dalje", poručio je on.
Na pitanje da li će deo novca od prodaje stići i do malih akcionara on je odgovorio da će kada se svi podmire za njih ostati samo mrvice.
Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, 56,7 posto akcija je u rukama pravnih lica, a najveći deo emitovanih akcija drži Registar akcija i udela - 51,9 posto akcija.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 23
Pogledaj komentare