Počinje bitka za radnike: Samo u jednu zemlju svaki dan im ode 50 njih

O tome svedoče i podaci da je samo u Sloveniju i Nemačku u prošloj godini otišlo skoro 20.000 radnika.

Agencija za rad i zapošljavanje BiH za 11 meseci prošle godine izdala je čak 17.917 radnih dozvola za Sloveniju, što je povećanje za skoro 10.000 radnika u odnosu na 2020. godinu, kada je izdato 7.887 odobrenja, prenosi portal Kapital.

To znači da jsu u proseku svaki mesec domaće tržište napustila 1.493 radnika, odnosno 50 radnika dnevno je otišlo u Sloveniju.

Rešenja za nedostatak stručne radne snage? Koboti, kolege koje vole dosadan posao

Agencija je posredovala i prilikom zapošljavanja domaćih radnika u Nemačkoj, pa su u 2021. godini izdali 487 radnih dozvola, dok je u 2020. godini izdato nešto više, odnosno 533.

"Agencija nije posredovala u zapošljavanju u druge države” naveli su u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH.

Poslodavci ističu da imaju recept za povratak radne snage na domaće tržište, ali i dolazak inostranih radnika.

"Smanjenjem fiskalnih i parafiskalnih opterećenja, kao i javne potrošnje i korekcijom raspodele u korist radnika u privredi možemo stvoriti uslove za povratak naših građana, čak i boravak stranih državljana. Ključ je u efikasnijem upravljanju prirodnim i ljudskim potencijalom", naveo je direktor Unije udruženja poslodavaca RS Saša Aćić.

Naglasio je da će plate rasti i dalje, te da će uskoro eksterne migracije biti zaustavljene.

"Stabilizacija političkih prilika i vladavina prava su imperativ. Fokus javnosti treba preusmeriti na životne teme. Kvalitet i dostojanstvo života i rada su najbitnije teme u jednoj zajednici", poručio je Aćić.

U hotelima nam rade radnici iz Indije i Bangladeša

Ekonomisti ističu da su stvarni podaci o odlasku radne snage daleko radikalniji, posebno kada je reč o Sloveniji i Austriji.

"Imamo ljude koji samostalno, bez ikakvog posrednika, odlaze u ove zemlje da rade. Nije viša matematika da ti ljudi idu tamo za veću platu. Taj proces će biti usporen tek kada se dostigne neka vrsta ravnoteže u troškovima života. Tek tada će se tržište ustabiliti. Posledica svega je da će i BiH u nekim delatnostima, što se već i dešava, postati uvoznik radne snage. Ta globalizacija je već na kućnom pragu i to je nešto što ćemo morati prihvatiti", naveo je ekonomista Goran Radivojac.

U nekim delatnostima je, napominje on, već duže vreme teško naći radnike.

"Zbog toga će BiH morati da uvozi radnu snagu što će s druge strane značajno uticati na naše društvo, kako s kulturološkog tako i s tradicionalnog aspekta", naveo je Radivojac i dodao da će tržište radne snage u idućih pet godina do deset godina doživeti najveću transformaciju ikada.

Radivojac prognozira da će plate u Srpskoj rasti sve dok se životni standard u inostranstvu i na domaćem tržištu ne izjednači, piše navedeni portal.

"Naš radnik tamo dobije veću platu, ali mora da plati smeštaj. Dakle, tek kada prihod koji mu ostane tamo bude izjednačen s onim koji mu ostane u njegovoj zemlji, radnik će izgubiti motiv da ide preko granice. Ostaju mu svakako neki drugi, unutrašnji motivi, koji su manje presudni", naveo je Radivojac.