Kako bi bila snažna i nezavisna, parlamentarci su joj dali ime lev, kako su u to vreme zvali cara životinja.
Tradicija izrade kovanog novca u Bugarskoj datira još iz 13. veka kada je po prvi put na kovanicama utisnuto ime bugarskog vladara cara Ivana Asena II. 28. maja 1880. godine održano je zasedanje drugog saziva Narodnog sobranja koje je završeno usvajanjem Zakona o pravu na kovanje novca, piše Dijana Cankova za BNR.
Stefan Stambolov je tada insistirao na tome da se bugarska valuta zove franak, po uzoru Belgije, dok je dr Ivan Bogorov predložio da se ona zove svobodnik.
Na kraju je prevagnuo lev - predlog narodnog poslanika Josifa Kovačeva. Zakon o pravu na kovanje novca stupio je na snagu 4. juna 1880. godine zbog čega se taj datum obeležava kao rođendan bugarskog leva i stotinke (stotog dela bugarskog leva).
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare