Najmanju stopu nezaposlenosti u regionu imaju Srbija i Albanija

Ovaj pozitivan trend ide sporijim tempom nego prethodne godine i uprkos snažnom ekonomskom rastu u regionu, navodi se u izveštaju koji su danas predstavili Svetska banka i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.

Prema izveštaju "Trendovi na tržištu rada na Zapadnom Balkanu 2019" od drugog kvartala 2017. do drugog kvartala 2018. otvoreno je oko 68.000 novih radnih mesta, u poređenju sa 231.000, koliko ih je otvoreno godinu dana ranije.

Nasuprot tome, rast BDP-a u regionu povećao se sa 2,5 odso u 2017. na 3,9 odsto u 2018. godini.

Albanija i Crna Gora beleže najveći rast zaposlenosti u regionu, od po 3,3 odsto, a sledi ih Severna Makedonija sa rastom od 2,1 odsto.

Većina novih radnih mesta otvorena je u industriji i uslugama. Žene su i dalje bile nedovoljno zastupljene na tržištima rada Zapadnog Balkana, ali se više od polovine povećanja zaposlenosti odnosilo na njih, ukazuje se u izveštaju.

U proseku, tržišta rada u ovom regionu zabeležila su poboljšanja u stopama aktivnosti (od 0,5 procentnih poena na 62,8 odsto) i stopama zaposlenosti (od jednog procentnog poena na 52,9 odsto), ali su i dalje daleko ispod evropskih standarda.

Nezaposlenost je dostigla istorijske minimume u većini zemalja Zapadnog Balkana, beležeći pad sa 16,2 odsto na 15,3 odsto u prošloj godini. Nacionalne stope su se kretale od oko 12 odsto u Srbiji i Albaniji, do 29 odsto na Kosovu.

U regionu je takođe došlo do znatnog smanjenja dugoročne nezaposlenosti, sa vrhunca od 1,5 miliona ljudi u 2011. godini na 776.000 u drugom kvartalu 2018. godine. Ipak, nezaposlenost je i dalje značajan izazov na Zapadnom Balkanu, budući da su stope dva do tri puta veće nego u zemljama EU, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da neformalno zapošljavanje, jedan od glavnih izazova tržišta rada Zapadnog Balkana, i dalje raste u Albaniji i Severnoj Makedoniji, ali u Srbiji opada.

Procena je da su uglavnom mladi ljudi, starije žene i slabije obrazovani radnici obavljali neformalne poslove u 2018. godini.

"Poboljšanja u performansama tržišta rada su ohrabrujuća, ali trend usporavanja daje razloge za zabrinutost. Još uvek nam je potreban snažniji privatni sektor koji stvara adekvatna radna mesta, kao i javne politike kojima se poboljšava zapošljivost radne snage kako bi se održala uspešnost tržišta rada u budućnosti", rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda van Gelder.

Kako je navedeno u izveštaju Svetske banke i Bečkog instituta za medjunarodne ekonomske studije, ; stanje zaposlenosti mladih se poboljšava, uprkos njihovom teškom položaju na tržištu rada, pri čemu je stopa nezaposlenosti mladih opala za tri procentna poena na 34,6 odsto. Većina su bili dugoročno nezaposleni, u rasponu od gotovo 70 odsto u Bosni i Hercegovini do 43 odsto u Crnoj Gori.

U proseku, 50 odsto mladih ljudi je radilo na osnovu ugovora na odredjeno vreme, čak osam od 10 mladih radnika na Kosovu i Crnoj Gori. Iako opada, udeo mladih (15-24 godina) koji nisu u radnom odnosu, obrazovanju niti obuci i dalje je visok i iznosi 22,3 odsto. Stope ispod proseka zabežene su u Crnoj Gori i Srbiji (oko 17 odsto), u poredjenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana (u rasponu od 24 do 26 odsto).

Zarade i troškovi rada bili su znatno niži u zemljama Zapadnog Balkana u poređenju sa EU, ukazuje se u izveštaju.

"Pored pozitivnog, mada oscilirajućeg kretanja zaposlenosti, nedavni trendovi po pitanju produktivnosti i rasta plata su zabrinjavajući i treba da ih rešavaju kreatori politike", ocenio je naučni direktor Bečkog instituta za medjunarodne ekonomske studije Robert Stehrer.

U izveštaju se zaključuje da je oporezivanje dohotka na Zapadnom Balkanu relativno visoko za radnike s niskim primanjima i radnike koji nekoga izdržavaju, s obzirom na nisku progresivnost poreza na dohodak gradjana u regionu i retko korišćenje porodičnog dodatka u sistemima oporezivanja dohotka.

"Radnici sa niskim primanjima su u posebno nepovoljnom položaju na formalnom tržištu rada u smislu njihove neto zarade i relativno visokih troškova zapošljavanja u poredjenju sa radnicima sa srednjim ili visokim primanjima. ;Ovi nedostaci deluju kao dodatni destimulansi za rad na formalnim poslovima i za firme da stvaraju formalne poslove, posebno za nisko obrazovane i druge slabo plaćene radnike", ističe se u izveštaju.