Svet 10

07.01.2025.

21:43

Spisak najčešće krivotvorenih proizvoda; Neki će vas iznenaditi

S obzirom na visoke cene određenih proizvoda, mnogi se odlučuju za jeftine imitacije koje često sadrže štetne sastojke.

Izvor: Blic.rs

Spisak najčešće krivotvorenih proizvoda; Neki će vas iznenaditi
Shutterstock/Maxx-Studio

Podeli:

Ovaj fenomen nije samo prisutan u malim radnjama, već i u velikim trgovinskim lancima, a evo 11 najčešće falsifikovanih namirnica u svetu

Kriminalci ali i legitimne kompanije zarađuju velike sume prodajući jeftinije zamene za pravu med, maslinovo ulje, parmezan i druge proizvode. Prevara u prehrambenoj industriji košta proizvođače i predstavlja rizik za potrošače, u vrednosti od najmanje 40 milijardi dolara godišnje. Neki visoko cenjeni proizvodi – poput meda ili kavijara – previše su retki ili skupi da bi zadovoljili svetsku potražnju.

Kako se falsifikuje hrana

Kada je u pitanju hrana koja definiše modernu kuhinju, ne sve je baš onako kako izgleda. Bilo da je u pitanju ulje od tartufa na pomfritu, vanila u sladoledu ili wasabi na sušiju, pravi sastojci su često previše retki – ili skupi – da bi zadovoljili globalnu potražnju.

Kao odgovor na to, krimnalci i kompanije pronašli su načine da zarađuju nudeći jeftinije alternative svemu, od kafe do kavijara. Čak i kada postoje potpuno legalni načini za ovo, postoji i globalna industrija prevare u hrani, koja šteti proizvođačima, finansirajući kriminalne aktivnosti i potencijalno ugrožavajući potrošače.

"Glavni razlog zašto se ovo dešava je jednostavno novac", rekao je Larry Olmsted, autor knjige "Real Food/Fake Food: Why You Don’t Know What You’re Eating and What You Can Do About It".

"Na najmanjem nivou, vi ste jednostavno prevareni, dok na najgorem nivou možete biti otrovani", napisao je on

Evo 11 najčešće falsifikovanih prehrambenih proizvoda i kako da prepoznate pravu stvar.

Tartufi

Prava ulja tartufa su izuzetno skupa, zbog čega mnogi proizvodi na tržištu koriste sintetička ulja koja imitiraju pravi miris tartufa. Ova jeftina alternativa često sadrži hemijske spojeve koji nemaju nikakve veze sa stvarnim tartufima.

"Ono što se naziva uljem od tartufa je potpuno napravljeno u laboratoriji. Nema nikakve veze sa pečurkama- rekao je Olmsted. Divlji beli tartuf težine 70-80 grama može da dostigne cenu od 102 dolara, a ovaj gljiva je popularna meta falsifikovanja. Crni tartufi, koji se mogu gajiti, ipak rastu šest godina. Ulje od tartufa je obično mešavina maslinovog ili suncokretovog ulja, obogaćena sintetičkim jedinjenjem dobijenim iz nafte, poznatim kao 2,4-Ditijapentan – isto aromatično jedinjenje koje se koristi u mirisu stopala. Jedini način da budete sigurni da jedete pravi tartuf je da ga vidite isečenog pred vama", kaže Olmsted.

Javorov sirup

Polovina sirupa od javora zapravo nije pravi, često se prodaje kao "stoni sirup" ili "sirup za palačinke" koji sadrži mešavinu kukuruznog sirupa, karamel boje i aromatizatora. Većina pravog javorovog sirupa dolazi iz Kanade, koja izvozi oko 85% ukupne količine koja se konzumira svake godine. Pravljenje ovog slatkog proizvoda nije lako: potrebno je 44 galona javorovog soka da bi se proizvela jedna galona pravog sirupa. Prepoznavanje prave stvari često zavisi od boje i teksture, s tim što pravi javorov sirup ima tanju konzistenciju i mutniji izgled nego veštačke mešavine.

Wasabi

"Smešno mi je kada ljudi kažu, ‘Obožavam wasabi, volim suši ovde", kaže Olmsted.

"Mislim, nikada niste probali dobar suši i nikada niste imali pravi wasabi", objasnio je ovaj stručnjak za hranu, za Biznis insajder

Gotovo sav wasabi koji se prodaje van Japana zapravo je priprema rendane hrena, zaslađivača i kukuruznog skroba. Pravi wasabi košta otprilike 30 puta više i jedan je od najtežih biljaka za komercijalnu proizvodnju. Wasabi raste prirodno uz japanske planinske izvore, preferirajući blage temperature, hladovinu i šljunkovito tlo tog područja, a stabljike se mogu prodavati za 319 dolara po kilogramu. Kao i kod tartufa, najbolji način da budete sigurni da dobijate pravi wasabi je da ga vidite pripremljenog pred vama, obično pomoću specijalizovane metalne rende koja pretvara stabljiku u fini pastu. Drugi znak je ukus: pravi wasabi je manje ljut i suptilniji od alternativnog hrena.

Parmezan

Ljubitelji vina znaju da je šampanjac jedino šampanjac ako dolazi iz Šampanje. Slično tome, parmezan je samo parmezan ako dolazi iz Parme, Italija, ili tačnije iz regije Emilia-Romagna, koja je dom specifičnih bakterija koje daju siru njegov jedinstven ukus. Samo 300 mlekara u tom području ima sertifikat za proizvodnju pravog Parmigiano-Reggiano, koji mora da sazre najmanje godinu dana kako bi postigao važne kristale umami ukusa. Točak pravog parmezana je označen šablonima i pečatom DOP za "Denominazione di Origine Protetta", što označava da je potekao sa pravog mesta.

Vanila

Zaista nema ničeg "običnog" u pravoj vanili. Ukus dolazi od pažljivo oprašivanih orhideja, čiji se plodovi beru i masiraju kako bi oslobodili vanilin, pre nego što se natapaju u vodi i alkoholu kako bi se proizveo ekstrakt. Zbog toga samo 1% proizvoda sa ukusom vanile koristi pravu vanilu. Vanilin napravljen u laboratoriji može biti dobijen iz nafte, koristeći ulje klinčića, drvo ili koru za proizvodnju veštačkog ukusa.

Kavijar

Kavijar se pravi od posoljenih ribljih jaja, odnosno ikre, i jedan je od najskupljih proizvoda na planeti. Cene mogu dostići 24.000 dolara po kilogramu, što ovu namirnicu čini popularnom metom falsifikatora koji koriste ikru nižeg kvaliteta, poput lumpfish ikre. Pravi kavijar od beluge sturgeona zahteva strpljenje – riba mora da raste 10 godina pre nego što može biti ubijena i njene jajačne kese beru. Nakon toga, jaja moraju da prođu kroz metalnu mrežu i posole, pazeći da se ne polome delikatne membrane.

Med

Med može biti jedno od najiznenađujućih unosa na ovoj listi, ali procene pokazuju da čak trećina meda koji se međunarodno trguje nije pravi. Globalna potražnja jednostavno je veća nego što pčele mogu da podnesu. Većina meda dolazi iz Kine, koja je takođe mesto odakle potiču i falsifikovani proizvodi. Kako bi se popunila ponuda, neki proizvođači mešaju pravi med sa veštačkim punilima poput kukuruznog sirupa, glukoze ili šećera od pirinča, trske ili repe.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Ekstra devičansko maslinovo ulje bilo je meta prevara još od vremena starog Rima, kada su kriminalci prodavali inferiorno maslinovo ulje ili mešavine drugih ulja pod priznatim EVOO oznakama. Većina ekstra devičanskog maslinovog ulja dolazi iz Španije, Italije ili Grčke, gde se sveže cedi iz zrelih maslina, bez upotrebe toplote ili hemikalija. Falsifikatori maslinovog ulja postavili su operacije u sred legitimnih, pa može biti veoma teško uočiti falsifikate bez testa ukusa.

Wagyu govedina

Wagyu jednostavno znači "japanska goveda", i odnosi se na četiri rase: Kuroge, Akage, Mukaku i Nihon Tankaku. U Japanu postoje stroga pravila koja regulišu uzgoj i preradu ovih životinja, koje se hrane pirinčem i kukuruzom, što mesu daje specifičnu mekoću i marmeliranje. U nekim slučajevima, jedan funt može da dostigne cenu od 200 dolara, dok cela krava može da se proda za 30.000 dolara – 10 puta više nego američki Black Angus.

Kafa

"Kafa je veliki, veliki biznis, a istorijski je bila mešana sa bilo čim što je smeđe: spaljenim papirom, spaljenim kukuruzom, piljevinom", kaže Olmsted. Mlevena kafa je takođe bila obogaćena mlevenim žirovima, ječmom i pšenicom. Whole-bean kafa prirodno ima manje dodataka, ali izazovi u gajenju i kultivaciji velikih količina mogu dovesti do značajnih razlika u kvalitetu.

Začini

Lažni začini su često dostupni online i offline.

Začini poput šafrana, cimeta i crnog bibera često se falsifikuju mešanjem sa jeftinijim sastojcima poput skroba ili veštačkih boja. Na primer, pravi šafran se dobija iz stigmi cveta šafrana i košta oko 2.000 dolara po funti. Međutim, možete pronaći mnogo jeftinijih verzija šafrana pomešanih sa lukom ili narandžastom bojom.

Ova falsifikovanja ne samo da smanjuju jačinu i ukus začina, već neki dodaci mogu potencijalno izazvati alergijske reakcije ili druge zdravstvene probleme.

Zašto je krivotvorenje hrane problem

Glavni motiv za ovakvu široko rasprostranjeno falsifikovanje hrane je ekonomska dobit. Proizvodnja lažnih verzija hrane je jeftinija, dok se iste prodaju po višim cenama. Potrošači često nisu ni svesni da kupuju falsifikate, što dovodi do ozbiljnih problema u industriji hrane i zdravlju ljudi.

Podeli:

10 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Sve napetije: Kina se usprotivila odluci Amerike

Peking se protivi tome što su Sjedinjene Američke Države stavile 11 kineskih firmi i institucija na svoju listu za kontrolu izvoza, tvrdeći da su te organizacije povezane sa vojnom industrijom, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.

13:14

7.1.2025.

1 d

Podeli: