Država u koju odlaze čak i Nemci: "Plate dvostruko veće, ne vraćam se"

U Nemačkoj je stanje u sektoru nege već sada dramatično, a teško da će biti bolje, piše Dojče vele.

Osam sati ujutro. Soma Mecger kuca na vrata gospođe Penig-Šosi i ulazi. "Dobro jutro. Kako ste?" kaže negovateljica. "Gudde Moien", odgovara ona. Mari Žosé Penig-Šosi ima 94 godine i već šestu godinu živi u staračkom domu "Op Lamp" u Vaserbilligu u Luksemburgu. Soma Mecger je 50 godina mlađa. Počinje uobičajena procedura za koju na raspolaganju ima dobrih pola sata.

Soma Mecger oblači gospođu Penig-Šosi, pomaže joj da ustane iz kreveta, smešta je u invalidska kolica i odvodi u kupatilo. Nakon deset minuta vraćaju se u sobu. Gospođi Penig-Šosi je stalo do  toga da sama nanese ruž na usne, makar joj negovateljica pomaže držeći njenu već drhtavu ruku. Razgovaraju o nekadašnjoj pozorišnoj karijeri starije dame - ponekad na nemačkom, ponekad na luksemburškom, sve to začinjeno frazama na francuskom.

Neuporedivo bolje nego u Nemačkoj

Pre gotovo 20 godina Soma Mecger je odlučila da da otkaz u jednom nemačkom staračkom domu i ode da radi u susedni Luksemburg. Naučila je luksemburški na kursu koji je organizovao njen poslodavac. Od kuće u nemačkom Trijeru, gde živi s porodicom, do radnog mesta ima 13 kilometara za šta joj treba jedva dvadesetak minuta. "Nisam ni na trenutak zažalila zbog moje odluke", kaže Mecger. 

Nipošto nije jedina koja iz Nemačke ide na rad u susedni Luksemburg. Prema tamošnjem Nacionalnom institutu za statistiku, preko 52.000 Nemaca radi u ovoj maloj državi - što je 30 posto više nego pre deset godina. Velika većina njih i dalje živi u Nemačkoj i putuje na posao. Samo u sektoru zdravstvene i socijalne nege registrovano je 6.300 Nemaca, a među njima je najmanje 4.000 negovatelja poput Some Mecger.

To se vidi i na njenom radnom mestu: preko 80 posto od 147 zaposlenih u staračkom domu "Op Lamp" su Nemci koji brinu za 81 stanovnika doma. "Ne tražimo posebno negovatelje iz Nemačke", kaže direktorka Mireij Virc-Lenerc. Ali u pograničnoj oblasti se proširila vest kako su uslovi rada u Luksemburgu mnogo bolji nego u Nemačkoj. Prekovremenih sati gotovo nema, više osoblja radi, zaposlene poštuju, a i plata je gotovo dvostruko veća. "Zarađujem više u Luksemburgu s 60% radnog vremena nego u Nemačkoj kad bih radila puno radno vreme" kaže Mecger.

I u Luksemburgu su zabrinuti

Veliko Vojvodstvo Luksemburg sa svojih 670.000 stanovnika nedavno je opet povećalo plate zaposlenima u brizi za starije i bolesne. S deset godina radnog staža negovateljica u staračkom domu godišnje zarađuje oko 65.000 evra - plus bonusi, dok medicinska sestra može dobiti i oko 100.000 evra.

Luksemburg je očito spreman još bolje da plaća negovatelje jer je i tamošnje stanovništvo sve starije. Prema proceni udruženja njegovatelja Copas, u sledećih pet godina biće potrebno popuniti 4.000 radnih mesta u sektoru nege, uključujući 900 medicinskih sestara, a tu su i drugi radnici: od fizioterapeuta pa do pomoćnika u kuhinji. No u Luksemburgu svake godine završi obuku tek nešto više od 100 negovatelja. Već sada oko 50 posto medicinskih sestara dolazi iz susednih zemalja. Upravnica luksemburškog staračkog doma Wirc-Lenerc se boji da će u idućim godinama postati teže doći do negovatelja iz Nemačke. "Plate i tamo rastu", kaže ona, ali se pouzdaje u bolje uslove rada, niže poreze i na kraju bolje penzije u Luksemburgu.

Katastrofa u Nemačkoj

Istovremeno, to je katastrofa za staračke domove i bolnice s druge, nemačke strane granice. Samo iz bolnice Barmherzige Brider u Trijeru svake godine odlazi po 25 do 30 medicinskih sestara u Luksemburg, kaže upravnik sektora nege te bolnice Jerg Mogendorf: "Taj trend ponovo raste." Kaže kako pokušavaju da zadrže osoblje dodacima na platu i raznim pogodnostima, ali ljudi im i dalje odlaze.

I Komora radnika u sektoru nege pokrajine Rejnland-Pfalc svedoči da se situacija "nipošto nije poboljšala, štaviše: postalo je još gore". Njen predsednik Markus Mai misli da se malo toga može učiniti protiv odličnih plata u susednim zemljama: "Jedino što se može preduzeti je generalno povećati broj zaposlenih tog sektora u pogođenim oblastima. Ali naša Komora, kao državna institucija, ima malo uticaja ili mogućnosti oblikovanja situacije", kaže on.

"Ne vraćam se!"

Za Somu Mecger ne dolazi u obzir da ikad više radi u svojoj domovini: "U Nemačkoj sam bila odgovorna za devet ili deset staraca u jednoj smeni, često sam radila 15 dana zaredom. U Luksemburgu imam pet osoba za koje brinem." Ona ne veruje da će se tu nešto promeniti. U Luksemburgu poslodavac uvažava njene želje prilikom organizacije rasporeda. 

Soma Mecger je izuzetno zadovoljna: "Mogu bez poteškoća da usuglasim svoj posao i privatni život. To je i preventivna mera protiv lošeg raspoloženja i stresa."

A toga je u Nemačkoj sve više, ne samo u sektoru nege.