03.01.2025.
8:10
Preokret u Evropi: "Sada je sreća ne biti Nemac"
Evrozona beleži preokret u ekonomskom razvoju. Zemlje koje su zbog krize pre 15 godina bile ekonomski zaostale sad imaju bolje pokazatelje od tradicionalno velikih ekonomija, poput Nemačke i Francuske.
S druge strane, Evropska centralna banka pokušava da balansira svoje mere kako bi im pomogla, a da ne ugrozi rast ostalih
Ecropska centralna banka (ECB) u 2025. će imati težak izazov balansiranja svojih mera kako bi pokušala da upravlja ekonomskim preokretom u privredama evrozone. Naime države koje su bile najteže pogođene krizom 2010-ih sad nadmašuju tradicionalno ekonomski najmoćnije zemlje, prenosi Tportal.
Ističući potencijalnu promenu u dinamici moći unutar evrozone, ekonomisti tvrde da su zemlje na periferiji Evropske unije trenutno u jačoj poziciji od najmoćnijih zemalja, što uključuje dve tradicionalno najjače ekonomije - Francusku i Nemačku.
Tako su Portugal, Irska, Grčka i Španija među zemljama evrozone za koje se očekuje rast BDP-a od najmanje dva posto u 2025. To je barem dvostruko više od stopa koje je za Francusku i Nemačku predvidela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
"Dve su strane te priče. Jedna je pozitivna strana: jugu poslednjih godina ide mnogo bolje. A tu je i slabost severa. U krizi evra pre 10 godina imali smo sve moralne stavove mojih sugrađana iz Nemačke o tome kako bi Grci trebalo da postanu Nemci. Sada je sreća ne biti Nemac, barem kada je u pitanju struktura ekonomije", rekao je za Guardian Karsten Brzeski, globalni vođa makro istraživanja u holandskoj banci ING.
Ubiranje plodova reformi
Zanimljivo, u OECD-u smatraju da države koje su prošle krizu pre petnaest godina sad ubiru plodove reformi koje su sprovele kako bi se izvukle iz ekonomskih problema. Njihov je položaj sad jači.
"To je imalo značajnu cenu u smislu BDP-a. Naravno da sada izgledaju snažno, ali još je dug put pred njima - posebno kada mislite na Grčku. Postoji percepcija da te privrede sad bledo rastu", utvrdio je Fabio Balboni, viši ekonomista u HSBC-u.
Predsednica ECB-a Kristin Lagard signalizirala je da će kamatne stope biti dodatno smanjene u 2025. nakon što je rekla da se čini da su 'najmračniji dani' visoke inflacije iza evrozone. ECB je srezao troškove zaduživanja u 2024. na tri posto zbog pritisaka koji naglašavaju nužnost veće potpore posrnulim velikim privredama.
"Nisam preterano iznenađen time što je guverner francuske centralne banke postao jedan od najoštrijih članova upravnog veća ECB-a. Iz evropske perspektive nema sumnje da vam treba snažna Francuska, tako da to postavlja neka egzistencijalna pitanja", zaključio je Balboni.
Komentari 17
Pogledaj komentare Pošalji komentar