Svet 1

02.01.2025.

11:55

Sve će biti u rukama jednog čoveka: Koji je Trampov prvi potez?

Šta možemo očekivati od 2025. kada je u pitanju ekonomija? Mnogi izazovi su pred nama, a većina njih povezana je sa novoizabranim američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Izvor: DW

Sve će biti u rukama jednog čoveka: Koji je Trampov prvi potez?
Tanjug/Mark Peterson/New York Magazine via AP, Pool

Podeli:

Nepredvidivost će verovatno biti ključna za 2025. a i kasnije. Gotovo sve će biti u rukama jednog čoveka: Donalda Trampa, novoizabranog predsednika najveće ekonomije na svetu.

Njegov politički pristup, sažet u sloganu America First, osetiće se daleko izvan granica Sjedinjenih Država. Trampovi potezi preoblikovaće globalni poredak kakav poznajemo.

O prosperitetu, globalizaciji i udaljenim ratovima odlučivaće se u velikoj meri u Vašingtonu. To nije ništa novo. Međutim, ono što je novo jeste neizvesnost oko tih odluka i potencijalni haos koji bi mogao pratiti takve promene.

Tramp je doveo u pitanje međunarodnu saradnju, omalovažio saveznike i NATO. Novi trgovinski sporazumi i fokus Amerike na samu sebe mogli bi doneti neželjene posledice. Nedostatak jasnog američkog liderstva otvoriće prostor zemljama poput Kine, Indije i Rusije da popune vojne, političke i ekonomske praznine.

 

2. Carine, trgovinski ratovi i veće cene

Preduzeća vole da planiraju unapred, zbog čega je pretnja carinama tako uznemirujuća. Tramp je pohvalio tu ideju kao način kažnjavanja zemalja za trgovinske deficite. „Reč carina je najlepša reč u rečniku", rekao je u oktobru.

Tokom predizborne kampanje 2024. Tramp je pretio uvođenjem carina od 10-20% na svu robu koja ulazi u SAD i do 60% na kinesku robu, najavljujući da će ih primeniti od prvog dana na funkciji.

Nedavno je promenio plan, najavljujući carinu od 25% na svu robu iz Meksika i Kanade, dok bi kineska roba bila pogođena carinom od 10%. Meksiko je obećao kontramere, a Kina bi mogla uraditi isto. Kanadski premijer je posetio Trampa na Floridi kako bi pokušao da izgledi stvari.

Za kompanije sa globalnim lancem snabdevanja, eskalacija carina bila bi loša vest. Takve mere mogle bi ugroziti američke susede i verovatno raskinuti Sporazum SAD-Meksiko-Kanada (USMCA), koji je potpisan tokom Trampovog prvog mandata.

Trenutno oko 80% meksičkog i preko 75% kanadskog izvoza ide u SAD. Više od polovine američkog uvoza voća i povrća dolazi iz Meksika. SAD uvoze građu i milione barela sirove nafte dnevno iz Kanade.

Na kraju će američki potrošači osetiti posledice u vidu viših cena i mogućih nestašica na policama. Neki tvrde da Tramp koristi pretnju carinama kao pregovarački alat, ali takva strategija može dovesti do odmazde i brzo eskalirati u globalni trgovinski rat.

 

3. Imigracija na udaru kritika širom sveta

Nije samo roba ono što može naići na prepreke. Globalna migracija sve češće nailazi na doslovne zidove. Lideri širom sveta osećaju potrebu da pokažu kontrolu nad granicama strožim stavom prema migrantima. Svet će postati manje otvoren i dinamičan.

Tokom predizborne kampanje u SAD, republikanci su obećali „najveću operaciju deportacije u američkoj istoriji". To je ideja koje se Tramp čvrsto drži.

Pored deportacija i strožih mera na granici sa Meksikom, Tramp je u intervjuu početkom decembra obećao da će ukinuti automatsko dobijanje državljanstva za sve rođene na tlu SAD.

Američki predsednik ima značajne ovlasti kada je reč o neregularnoj imigraciji, ali većina njegovih predloga završava na sudu. Takođe može smanjiti broj izbeglica ili otežati dobijanje viza i zelenih karti.

Smanjenje imigracije moglo bi imati povratne efekte na tržište rada. Usevi bi mogli ostati neobrani, a preduzetnici bi mogli preseliti poslove u druge zemlje.

Strože mere na meksičkoj granici posebno će pogoditi ljude iz Latinske Amerike, uključujući Kubu, Haiti i Venecuelu.

SAD nisu jedine koje se protive imigraciji. Evropska unija takođe obećava borbu protiv neregularnih migracija. Italija pokušava da to pitanje reši uz pomoć Albanije, dok će imigracija biti ključna tema na predstojećim izborima u Nemačkoj.

 

4. Ratovi u Ukrajini, na Bliskom istoku i šire

Ulaskom u 2025. svet se suočava sa nizom oružanih sukoba koji uzrokuju razaranja i humanitarne krize. Tramp tvrdi da će završiti ruski rat u Ukrajiniza 24 sata, potencijalno uskraćujući američku pomoć koja je podržavala zemlju tri godine. S obzirom na to da su SAD najveći donator Ukrajini, ovo bi moglo prisiliti Kijev na pregovore.

Izraelski sukobi sa Hamasom u Gazi i Libanu mogli bi se nastaviti i u budućnosti. Kina i dalje polaže pravo na Tajvan, koji strahuje od moguće invazije.

Decenijama je američko vođstvo pomagalo u održavanju globalne stabilnosti. Tramp to dovodi u pitanje. Odsustvo američke pomoći saveznicima moglo bi ohrabriti Iran ili Severnu Koreju da testiraju granice svojih vojnih akcija.

 

5. Da li 2025. donosi procvat veštačke inteligencije?

Predstavljanje ChatGPT-a krajem novembra 2022. označilo je početak šire upotrebe veštačke inteligencije(AI). Za samo nekoliko nedelja, platforma je dostigla 100 miliona korisnika.

Ipak, AI još uvek sporo menja živote običnih radnika i kompanija. Njena primena u kreiranju lekova ili vojnoj odbrani predstavlja veliki izazov. Kompanije moraju osmisliti strategije za primenu AI tehnologije i podstaći zaposlene na njeno korišćenje.

Kako bi održali korak, pružaoci AI usluga ulažu u velika skladišta podatka koji zahtevaju ogromne količine električne energije. Microsoft planira ponovno pokretanje nuklearne elektrane u Pensilvaniji, dok Google razmatra male nuklearne reaktore za napajanje svojih centara.

Da li će 2025. biti godina u kojoj AI konačno ostvaruje obećanja koja donosi? Ulagači, kreatori i korisnici moraće da sačekaju kako bi videli da li se ulaganje isplati ili će jednostavno postaviti to pitanje ChatGPT-u.

Podeli:

1 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: