Pad proizvodnje i izvoza penušavih vina u EU

Najveći proizvođač penušavih vina u 2023. bila je Italija sa 638 miliona litara, a slede Francuska sa 312 miliona litara, Nemačka sa 263 miliona, Španija sa 206 miliona i Portugal sa 25 miliona litara.

Evropska unija je u 2023. godini izvezla 600 miliona litara penušavog vina u zemlje van EU, što predstavlja pad od osam odsto u poređenju sa 649 miliona litara u 2022.

Uprkos padu u 2023, nivo izvoza ostao je viši nego u prethodnim godinama. Naime, u 2018. godini izvezeno je 498 miliona litara, tokom 2019. godine 528 miliona litara i u 2020- godini 495 miliona litara.

Posmatrano po kategorijama penušavih vina, prošle godine EU je najviše izvozila proseko – 44 odsto ili 266 miliona litara i penušavo vino od svežeg grožđa – 17 odsto ili 100 miliona litara. Na trećem mestu je šampanjac sa 15 odsto udela u ukupnom izvozu (91 milion litara), dok je na četvrtoj poziciji špansko penušavo vino kava – 10 odsto ili 60 miliona litara. Ostala penušava vina od svežeg grožđa sa zaštićenom oznakom porekla (PDO) imala su šest odsto učešća u ukupnom izvozu sa 33 miliona litara.

Zemlje EU u 2023. godini su uvezle pet miliona litara penušavog vina iz zemalja koje nisu članice, što je manje od jedan odsto količine koju su izvezli.

U Srbiji se godišnje proizvode oko 30 miliona litara vina, a naša zemlja je tokom 2023. godine ostvarila negativan spoljnotrgovinski bilans – kako u pogledu količine, tako i u pogledu vrednosti prometa.

“Potrošnja vina u Srbiji je relativno niska i iznosi 14 litara po stanovniku godišnje. Srbija je tokom 2023. godine izvezla vina u vrednosti od 22 miliona evra, dok je uvoz znatno veći i realizovan je u vrednosti od 43 miliona evra”, rekao je nedavno za Biznis.rs sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

Prema njegovim rečima, najveći obim trgovine vinom, isklјučujući aromatizovano vino, Srbija je kao i proteklih godina ostvarila razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope – CEFTA tržište, pri čemu je i dalјe veoma izražen uvoz sa ovog tržišta. On čini oko 50 odsto ukupnog uvoza vina u 2023. godini.

Deo trgovine odvija se sa zemlјama Evropske unije, pa je tako prošle godine sa ovog tržišta uvezeno više od 40 odsto ukupnog uvoza, dok je na tržište EU izvezeno preko 18 odsto ukupnog izvoza vina, što je približno jednako izvozu tokom 2022. godine, pokazuju podaci PKS.

“Značajan deo trgovine vinom odvija se sa ostalim zemlјama, uz dominaciju izvoza na tržište Ruske Federacije. Tokom 2023. godine u Rusiju je izvezeno vina u vrednosti od osam miliona evra. Posmatrano po zemlјama, prošle godine je kao i prethodne najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije. Najveća količina vina u 2023. izvezena je na tržišta Ruske Federacije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine”, ističe Bogunović.

Prema podacima Privredne komore Srbije, spolјnotrgovinska razmena aromatizovanog vina odvija se u znatno manjem obimu, pri čemu je izvoz u 2023. godini zabeležio značajan porast, kako u poređenju sa prethodnom godinom, tako i u poređenju sa prosečnim izvozom u periodu od 2015. do 2023. godine.

Dominantni obim uvoza aromatizovanog vina Srbija je, kao i proteklih godina, imala sa tržišta EU.