Nemački ekonomisti mizerni: Privreda potonula

"Naša industrija je prošle godine izgubila oko 45.800 radnih mesta", rekao je Štefan Volf za dpa.

Više od trećine kompanija planiralo je dodatna otpuštanja u decembru.

Stanje narudžbina trenutno se procenjuje jednako loše kao tokom vrhunca finansijske krize 2009. ili pandemije 2020.

"Za 2024. očekujemo ukupni pad proizvodnje od 6,5 odsto", naveo je Volf. Ni u narednoj godini nije na pomolu preokret, već ponovni pad od 2,5 odsto u poređenju s ovom godinom.

Zadatak sledeće vlade, dodao je, biće da Nemačku ponovo učini konkurentnim privrednim centrom.

Gezamtmetal zahteva, između ostalog, smanjenje birokratije, posebno ukidanjem zakona o lancu snabdevanja.

Takođe su potrebna smanjenja poreza i ograničenje doprinosa za socijalno osiguranje na 40 odsto, kažu u udruženju. Neophodno je i smanjiti troškove energije, posebno kroz kontrolu mrežnih tarifa.

Volf priželjkuje da sledeću vladu, posle izbora 23. februara, formiraju demohrišćani (CDU/CSU) i liberali (FDP).

"Jedino tako može uspeti neophodan privredni zaokret u našoj zemlji".

Na preuzimanje dužnosti Donalda Trampa i time povezanu opasnost od viših carina za industrijske proizvode, uključujući one iz Evrope, Volf gleda s "velikom zabrinutošću".

"Protekcionističke mere mogu kratkoročno biti korisne za neku zemlju, ali dugoročno nikada nisu imale pozitivan efekat", istakao je.

Glavni ekonomista Deka Banke Ulrih Kater upozorio je u listu Augzburger algemajne da će Nemačka, bez reformi, nastaviti da zaostaje za drugim industrijskim zemljama.

"Privreda Nemačke postala je slučaj za sanaciju", upozorio je Kater.

Jerg Kremer, glavni ekonomista Komercbanke, takođe je pozvao na privredne reforme nakon izbora: "Nemačkoj je potreban novi početak u ekonomskoj politici".