"Ovo je proglašenje bankrota Nemačke"

"Premeštanje pogona u inostranstvo je već počelo. A kad velike firme sele pogon, onda i male firme i dobavljači trpe štetu ili zatvaraju vrata. Ovo je proglašenje bankrota za privredni prostor Nemačke", kaže predsednik Udruženja nemačke veletrgovine i spoljne trgovine i uslužnih delatnosti (BGA), Dirk Jandura za agenciju Reuters.

Na prvom mestu budućnost u Nemačkoj ne vide energetski intenzivni industrijski sektori, koji su pojam za nemačku industriju kao što su hemijska, metaloprerađivačka, ali i mašinogradnja, piše SEEbiz.

"Troškovi su ovde jednostavno previsoki", smatra Jandura.

I predsednica Udruženja porodičnih firmi Mari-Kristin Osterman (Marie-Christine Ostermann) osuđuje ovakve privredne politike, smatra ona.

"Ako se nakon izbora odmah ne promene privredni okviri, još više firmi će otići u inostranstvo", navodi.

Ona lično je na čelu uslužne firme u snabdevanju bolnica koju je osnovao još njen deda, ali, pre svega, ističe probleme firmi u prerađivačkoj industriji i tamo gde je potrebna preskupa energija za proizvodnju.

• Drama u Berlinu: Meta mu je bila crkva, a ono što je otkriveno o njemu je pravi šok
• "Berlin je ignorisao upozorenja o terorističkom napadu"
• Raspušten Bundestag
• Nemci, srećna Nova godina, ali...

A zatim su tu i troškovi i mnoštvo propisa, a nestanak radnih mesta i manje plate će neminovno voditi i lošijim rezultatima u firmama koje su zavisne od potrošnje.

Za predsednika Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHT) Petera Adriana je ova zemlja došla do trenutka krize čitave privredne strukture. „Ovdašnje firme su poslednjih godina morale pretrpeti previše novih opterećenja i državnih intervencija“, smatra predsednik Komore.

"Utoliko je i njihovo poverenje u privredni prostor Nemačke na samom dnu."

To se najbolje vidi po ulaganjima firmi u ovoj zemlji: pandemija je već odavno prošla, ali ulaganja su i u ovoj godini još uvek bila šest odsto ispod nivoa pre korone – a trend su još manje investicije.

Prema anketi koju je sprovela Komora među svojim članovima, trećina firmi planira smanjiti svoja ulaganja.

"To nisu dobre perspektive za privredni rast", upozorava Adrian. Jer nije država, nego privreda koja pre svega pokreće gotovo 90 odsto ulaganja. Nemačka je već sad na samom dnu po privrednom rastu u Evropi, a s nula posto rasta u 2025. računa i DIHT – već treću godinu za redom.

"To je razdoblje sušnih godina u privredi kakvo se još nije videlo u Saveznoj Republici Nemačkoj", smatra Adrian. On je uveren kako jedino drugačija privredna politika Berlina može ovu zemlju opet vratiti stopama rasta.

• Sprema se totalni obrt: Ko je favorit za novog nemačkog kancelara?
• Beskućnik nasledio 42.000 evra, pa ih izgubio: Usledio zanimljiv obrt FOTO
• Kriza auto-industrije u Nemačkoj? Tesla ne misli tako
• Nemačka policija uhapsila muškarca koji je pretio masakrom

Privredna politika države je pre svega presudna za infrastrukturu, tako da i udruženje IT sektora Bitkom vapi za drugačijom politikom i ciljnim merama kako bi se podstakla ulaganja i zadržale firme u ovoj zemlji.

Predsednik tog udruženja Ralf Vintergerst (Ralf Wintergerst) upozorava kako su i oni pogođeni cenom električne energije – računarski centri troše mnogo struje, ali su problem i stručnjaci i "papirni mentalitet" ove države: još uvek ne postoji mogućnost da pravna lica poseduju digitalni identitet.

A i čitava digitalna infrastruktura u ovoj zemlji treba ozbiljnih investicija kako bi uopšte držala korak za već mnogo zemalja u Evropi koje su otišle mnogo dalje.

Predsednik udruženja veletrgovine podseća i na drugu, osobito saobraćajnu infrastrukturu.

Dok traju rasprave o alternativnim oblicima mobilnosti, saobraćajnice propadaju i prepune su gradilišta i zastoja koji tako nastaju. A pored toga je tu i jadno stanje mostova u Nemačkoj na kojima se "svaki vozač kamiona oseća nelagodno" kad preko njih mora preći, upozorava Jandura.

"Naša infrastruktura nije infrastruktura budućnosti, nego infrastruktura iz prošlosti", ističe Jandura.