Skače cena hleba u svetu?

Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, značajno je smanjila svoju izvoznu kvotu za početak 2025. Kako prenose svetski mediji, ovaj potez bi mogao da ima veliki uticaj na globalna tržišta hrane i potencijalno da utiče na cene hleba širom sveta, preneo je "Rio tajms".

Nova izvozna kvota primenjivaće se od 15. februara naredne godine do 30. juna, a dozvoljava se izvoz od 10,6 miliona tona pšenice, što je značajno manje u odnosu na ukupno 29 miliona žitarica prošle godine.

Ipak, predviđanja su da bi u drugoj polovini naredne godine ta zemlja mogla da izveze još 25 miliona tona pšenice, ako se ozimi usevi oporave i žetva bude na zadovoljavajućem nivou, saopštila je nedavno Unija izvoznika i proizvođača žitarica.

Prema objašnjenju, Rusija se suočava sa mnogim poljoprivrednim izazovima i to je odgovor na pitanje zašto se događa tako drastičan rez.

Kako se navodi, slaba žetva u 2024. donela je 83 miliona tona pšenice, u poređenju sa 92,8 miliona u 2023. godini.

• Vlada usvojila: Hleb ne sme biti skuplji od ovog iznosa
• Korigovana cena hleba od brašna T-500
• Vlada usvojila maksimalnu cenu hleba
• Hitno povlačenje proizvoda: I u ovoj hrani pronađeni delovi pacova

Uprkos ovom padu, izvoz je porastao na rekordne nivoe i iscrpeo domaće zalihe. Sada, kada je inflacija dostigla 8,5 odsto u oktobru 2024. godine, vlada daje prioritet lokalnim potrebama.

Još ranije je objavljeno kako su ruski poljoprivredni proizvođači nezadovoljni zbog niske cene pšenice i visokih troškova pa su mnogi primorani da pređu na unosnije useve kao što su grašak i suncokret. Ova promena bi mogla dodatno da zaoštri globalne ponude pšenice u narednim godinama.

Za globalna tržišta sve ovo predstavlja ogromnu neizvesnost. Analitičari ističu da će se veliki uvoznici u prvoj polovini godine, poput Egipta i Turske, boriti za nove dobavljače.

Druge zemlje izvoznice mogle bi da iskoriste priliku da prošire svoj tržišni udeo.

Zbog toga bi cene hleba u mnogim zemljama mogle da porastu. Dok Rusija obuzdava svoj izvoz pšenice, svet se mora prilagoditi novoj realnosti u trgovini žitom. Naredni meseci će otkriti uticaj ove promene politike kako na međunarodna tržišta, tako i na potrošače i njihove budžete – navodi se u izveštaju.

Kako za "Politiku" kaže agrarni analitičar Žarko Galetin, Srbija je bezbedna što se tiče pšenice, imamo značajne količine i za domaće potrebe i za izvoz. Ali ova odluka Rusije će definitivno uzdrmati svetsko tržište, iako ova zemlja i dalje ima ogromni izvozni potencijali između 40 i 50 miliona tona.

Ipak, čini se da im se bumerang vraća, jer su u poslednjih 10, 15 godina od neto uvoznika postali najveći svetski izvoznik žita.

"Diktirali su cene pšenice, pravili  aranžmane sa Egiptom, Kinom. Te cene koje su ugovarali bile su toliko niske, tako da su praktično obesmislili izvoz drugih velikih tržišnih igrača, pre svega Ukrajine i SAD", kaže Galetin.

Sad se desilo to da su preterano mnogo izvezli i moraju da brinu o svojoj prehrambenoj sigurnosti, tako da pribegavaju carinskim i vancarinskim merama. Sve u svemu, čuvaju sopstveni bilans. To sve može da dovede do poremećaja", ističe Galetin i dodaje da je trenutna situacija na svetskom tržištu stabilna, ali kada se najveći svetski izvoznik povuče sa tolikim količinama, ovo će sigurno imati posledice.

Kako napominje, svetsko tržište je silom prilika postalo imuno na razne poremećaje. Ali, dodaje, kada se u jednom periodu povuku iz opticaja milioni tona negde u perspektivi, rast cena jeste neminovan. Kako kaže, cene žita već polako rastu. Kod nas je pšenica sa 13 odsto proteina koštala oko 23 dinara, bez PDV-a.

"Nešto se dešava definitivno. Delom je i sezonski uticaj, ali ruske odluke takođe nisu bez značaja", ističe Žarko Galetin.