Šta ugovor EU-Merkosur ključno donosi Evropi?

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, je u svojoj poseti Urugvaju napravila važne iskorake ka trgovinskom sporazumu sa blokom država MERCOSUR. Radi se o grupaciji trenutno aktivnih pet država članica iz Južne Amerike, a među njima i najvećih Brazila i Argentine, kao i Bolivije, Urugvaja i Paragvaja. Radi se o bloku država u razvoju, a koji će uskoro preći 300 miliona stanovnika i bogat je brojnim prirodnim resursima.

Iako bi ovaj ugovor o slobodnoj trgovini, koji bi trebalo da ukine carine za oko 90% proizvoda, još morao da prođe tela Evropske unije, deluje da je nikada bliže realizaciji. Države poput Francuske i Poljske vode kampanju protiv njega, ali postoje brojni interesi koji navode najveći broj ostalih država članica da ipak podrže ovaj sporazum. Jedan od važnijih interesa su kritične sirovine i proizvodi bitni za zelenu tranziciju i savremenu automobilsku industriju, gde trenutno ovaj blok latinoameričkih država može biti od koristi evropskim industrijama. Trenutne industrije koje imaju dominantno Brazil, Argentina i Bolivija će moći da svoje proizvode izvoze na zajedničko evropsko tržište sa manje barijera, ali to važi i za brojne evropske sektore privrede u slučaju MERCOSUR tržišta.

Evropska komisija je na svom vebsajtu navela četiri glavne koristi od ovog sporazuma, a to su: ukidanje visokih carina koje će omogućiti izvoznicima iz EU da uštede preko četiri milijarde evra na carinama godišnje, lakše i jednostavnije carinske procedure koje olakšavaju izvoz, kompanije iz EU će moći da se nadmeću za javne ugovore pod jednakim uslovima sa kompanijama Merkosura, ali i ekskluzivni preferencijalni pristup nekim kritičnim sirovinama i zelenim dobrima. Kada se radi o poslednjoj oblasti, deluje da ona kroz vreme dobija na važnosti, iako je najviše medijske pažnje posvećeno pitanju poljoprivrednih proizvoda i standarda u ovoj oblasti u latinoameričkim državama.

EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Postoji očekivanje od strane Evropske unije da će kroz ovaj sporazum obezbediti potrebne kritične sirovine i da će na ovaj način smanjiti zavisnost od Kine u ovoj oblasti. Kroz intenziviranje uvoza iz ovih država, Brisel bi diversifikovao rizike kada se radi o vezivanju za jednu pojedinačnu silu. Za početak, Argentina i Brazil spadaju u kategoriju pet najvećih proizvođača litijuma na svetu, gde kada se radi o prvoj državi broj projekata u ovoj oblasti se intenzivira dosta brže. Novi predsednik Havijer Milej dosta nade polaže u rudarski sektor, te će proizvodnja rasti naročito sa novim Rinkon litijumskim projektom koji bi trebalo da krene sa izgradnjom naredne godine. Bolivija takođe ide u smeru proizvodnje zbog svojih velikih rezervi, iako ruske i kineske kompanije su dosta bolje pozicionirane od zapadnih firmi u ovoj državi.

U Brazilu kada se radi o ovom resursu posluju kompanije iz različitih država, od zapadnih poput kanadskih i australijskih, preko kineskih do čak i jedne domaće.  Država Minas Žerais, posebno dolina Žekitinhoha, epicentar je brazilske proizvodnje i istraživanja litijuma, te je privukla najviše domaćih i međunarodnih investicija. U prethodnom periodu litijum iz Brazila je već dogovoren da bude glavni resurs u nemačkoj rafineriji AMG otvorenoj u septembru ove godine u Saksoniji-Anhalt, a koja ima za cilj da ga prerađuje za potrebe industrije električnih vozila. U tom smislu, deluje da evropskim državama ovaj vid saradnje nije nepoznanica, uprkos dosadašnjim trgovinskim barijerama. Ovaj resurs je iz Brazila od evropskih država najviše bio predmet izvoza u Ujedinjeno Kraljevstvo i u Nemačku tokom 2023. iz već objašnjenih razloga.

Još jedan od resursa koji je često manje u fokusu, ali ima svoju važnost u industriji i Brazil je njegov veliki proizvođač je svakako niobijum. Iako deluje nepoznato široj javnosti, on je važan kada se radi o baterijama za električna vozila, industriju čelika, baterije, vazduhoplovstvo, mobilne telefone i medicinske uređaje poput pejsmejkera. Ono što Brazil čini važnom državom jer što na trenutnom svetskom tržištu dominira sa čak 90% celokupne svetske proizvodnje, te bi smanjenje trgovinskih barijera između Evropske unije i ove države bilo od pomoći i evropskim industrijama.

Pristup jeftinijim i stabilnijim zalihama kritičnih sirovina kroz ovaj ugovor o slobodnoj trgovini podržao bi evropsku zelenu tranziciju i tehnološke industrije, uključujući električna vozila, obnovljive izvore energije i elektroniku. Sa svojom strukturom je usklađen sa Zakonom EU o kritičnim sirovinama iz 2023, a koji daje prioritet obezbeđivanju strateških materijala. Kroz ovaj zakon i prateće akte latinoamerički proizvođači rudarskih proizvoda će biti pod većim vidom nadzora i očekivanja kada se radi o ekološkim standardima. U ovoj oblasti je Brazil dosta uspešniji od ostalih država u regionu, gde su rudarska postrojenja u Minas Žeraisu se pokazala kao značajano održiva.

Najviše pažnje kad se radi o ovom ugovoru biće posvećeno Amazonu, jer zbog proširenja poljoprivredne i stočarske proizvodnje je često bio predmet nelegalnog krčenja šuma. Iako se ova praksa značajno smanjila sa dolaskom predsednika Lule Da Silve na vlast u Brazilu, evropske države će strogo motriti dešavanja koja se tiču ovog najvećeg šumskog područja na svetu, jer od njega zavisi i stanje svetske klime. U tom smislu, iako rudarstvo nekada generiše negativnu pažnju, to u slučaju ovog ugovora nije kontroverzna tema i evropska automobilska industrija mu se nada. Međutim, poljoprivreda koja je retko tema kontroverzi biće dosta više u fokusu ovog ugovora i njen uticaj na prirodno okruženje, iako bi najveće benefite ugovora EU-Mercosur generisati industrije koje ne generišu medijsku pažnju u toj meri.

Dimitrije Milić