Evropska unija preduzima dalje korake

"Što se tiče trgovine sa Rusijom, EU je nedavno uspostavila određene barijere i uvela carine koje smanjuju uvoz žita iz Rusije. Ukupan obim takvog uvoza širom Evropske unije bio je oko 2,5 miliona tona u 2022. godini – milion tona žitarica i 1,5 miliona tona suncokreta. U 2023. ovaj obim je ostao gotovo nepromenjen. Najveći uvoznik ruskog žita je Italija – 478.000 tona, na drugom mestu Letonija – 360.000 tona, Litvanija je takođe dobila određenu količinu, sada odbija da nastavi takav uvoz", rekao je evropski komesar za Ukrinform.

Prema njegovim rečima, Estonija je prošle godine uvezla i mali deo ruskih proizvoda od žita. Za Poljsku je obim takvog uvoza bio 3.500 tona žitarica i 4.000 tona suncokreta, što je generalno "veoma mali" obim poljoprivrednog uvoza.

Uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije u zemlje poput Mađarske i Slovačke, prema rečima evropskog komesara, takođe je ostao na niskom nivou. Vojćehovski je podsetio da trgovina hranom s Rusijom ostaje osetljivo pitanje za EU.

Evropski savet je u junu 2022. doneo političku odluku da isključuje hranu i poljoprivredne proizvode s liste proizvoda koji mogu biti predmet uvođenja sektorskih sankcija kako bi se izbegle optužbe da EU izaziva nestašicu hrane i glad u svetu.

"Sada smo otvoreni za uvođenje ograničenja na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije. Ali moramo zapamtiti da trgovina ide u oba smera. Evropska unija je 2023. izvezla poljoprivredne proizvode u Rusiju u vrednosti od 7 milijardi evra, a odatle uvezla robe u vrednosti od 2 milijarde evra. Moramo uzeti u obzir ovaj faktor. Ova situacija u trgovini s Rusijom je drugačija od one koju imamo sa Ukrajinom. U 2023. naš (poljoprivredni) uvoz iz Ukrajine iznosio je 11,5 milijardi evra, ali smo u Ukrajinu izvezli oko 3 milijarde", rekao je evropski komesar.

On je naveo da je prošle godine ukupan obim izvoza EU ​​u Ukrajinu iznosio 39 milijardi evra, dok su evropske zemlje uvezle robe iz Ukrajine za 23 milijarde evra, odnosno EU je ostala u plusu za 16 milijardi evra.

"Ovo pokazuje da imamo dobitnike i gubitnike od liberalizacije trgovine sa Ukrajinom. Ekonomija EU u celini pobeđuje, ali farmeri gube. To je razlog zašto moramo našim poljoprivrednicima da nadoknadimo ove gubitke, posebno kroz državnu pomoć. Ovo je važan politički signal i naši poljoprivrednici treba da dobiju takvu pomoć", dodao je Vojćehovski.

Evropska komisija je pre nekoliko dana objavila predlog za uvođenje restriktivne carine na uvoz ruskog i beloruskog žita u iznosu od 95 evra po toni, što bi trebalo da smanji konkurentnost ovih proizvoda na tržištu EU. Predstavnici Evropskog parlamenta i Saveta EU postigli su 20. marta preliminarni dogovor o produženju mera liberalizacije trgovine za Ukrajinu za još godinu dana, do 5. juna 2025. godine, uz istovremeno uvođenje zaštitne mere za uvoz određenih vrsta hrane iz Ukrajine.

Ove predloge formalno razmatra Komitet stalnih predstavnika EU na nivou ambasadora.