Kupio restoran brze hrane za 10.000 dolara – sada kompanija vredi više od 3 milijarde

Džek Kovin je kao dete lopatao sneg za novac, dostavljao novine i prodavao božićne čestitke, a kada je napunio dvadeset godina, umesto karata počeo je da prodaje hamburgere.

Danas, ovaj 82-godišnji osnivač i predsednik kompanije Competitive Foods Australia, koja upravlja Burger Kingom na sedmom kontinentu pod imenom Hungri Jack's, milijarder zahvaljujući svojoj imperiji brze hrane.

Takođe, Kovin je najveći akcionar Domino's Pizza u Australiji i finansijski podržava v2food, kompaniju osnovanu 2019. godine koja proizvodi zamene za meso na bazi biljaka.

Pre nego što je osnovao Hungri Jack's, Covin je otvorio prvi od mnogih restorana Kentucki Fried Chicken (KFC) u Australiji 1969. godine, pre nego što je prodao franšizu australijskog KFC-a sa 55 restorana Collins Foods-u 2013. godine za 71 milion dolara.

Danas njegova kompanija vredi više od tri milijarde dolara i donosi više od 300 miliona dolara godišnje, rekao je Kovin za CNBC Make It.

Preduzimljiv dečak

Odrastajući u Kanadi, Kovin je rano shvatio da želi slobodu u životu. Njegov otac je bio zaposlen u Ford Motor i morao je često da putuje zbog posla.

"Kada radite za veliku korporaciju, oni odlučuju gde ćete biti i šta ćete raditi, a ja sam kao dete želeo da imam slobodu da radim ono što želim. Mislim da sam to shvatio relativno rano, jer sam video da se tata ponaša kao da je 'na traci za trčanje'", rekao je Kovin.

Dok nije bio u školi, Kovin je provodio vreme koseći travnjake i dostavljajući novine.

"Nikad nisam morao da tražim novac kao dete. Od malih nogu sam bio prodavac, možda sa 8 ili 10 godina", dodao je on.

Od sadnica do životnog osiguranja

Kada je došlo vreme za koledž, kako kaže, išao je po farmama i prodavao sadnice. Bio je toliko uspešan u tome da je zarađivao 8.000 dolara godišnje, dok su njegovi profesori na fakultetu zarađivali samo 5.000 dolara godišnje.

Diplomirao je na Univerzitetu Zapadni Ontario 1964. godine, a zatim se zaposlio u prodaji životnog osiguranja gde je takođe bio veoma uspešan.

"Imao sam reputaciju nekoga ko je znao da prodaje", rekao je.

Krajem 1960-ih, Kovin je razmišljao da se nastani u Kanadi sa svojom ženom i prvim detetom, ali na poziv nekoliko srednjoškolskih prijatelja koji su dobili posao u američkom KFC-u, otputovao je u Australiju u februaru 1969. da im pomogne da istraže mogućnosti za širenje kompanije na lokalno tržište.

"Pozvali su me i rekli: Trebalo bi da dođeš ovde. Trebalo bi da vidite.

Tako sam bez oklevanja ušao u avion i odleteo u Australiju. U to vreme, restoranski posao u Australiji bio je ograničen na prodavnice ribe i pomfrita ili fine restorane sa kineskim i belim stolnjacima", rekao je Kovin.

U međuvremenu, McDonald's, Burger King, KFC i drugi restorani brze hrane postajali su sve popularniji u Severnoj Americi.

"Na kraju te tri nedelje, napravio sam depozit od 1.000 dolara za franšizu pohovane piletine u Kentakiju. Dogovor je bio da, ako američka kompanija otvori restoran, ja dobijem pravo na franšizu sa deset lokacija", rekao je on.

Najveća životna prilika

Šest meseci kasnije, primio je telefonski poziv u kojem mu je rečeno da je američki KFC odlučio da se proširi na australijsko tržište, a Kovin je dobio priliku da poseduje svoju prvu franšizu. Međutim, nije imao novca, pa je počeo da prikuplja sredstva.

"Zamislite ovo – dete uđe u vašu kancelariju i zamoli vas da mu pozajmite 10.000 dolara, što bi danas verovatno bilo oko 100.000 dolara ili više… on nema poslovnog iskustva i ne nudi kamatu na vaš novac. Koliko bi trebalo da prođe pre nego što ga izbaciš iz kancelarije zbog gubljenja vremena? Najveća prekretnica u mom životu bila je kada sam seo na bicikl i ubedio 30 Kanađana da mi pozajme po 10.000 dolara, čime je prikupljeno ukupno 300.000 dolara", rekao je on, a zatim je priznao da bi i dalje "lopatao sneg u Kanadi" da mu taj plan nije uspeo.

"Samo nisam imao potrebna sredstva u to vreme", rekao je on.

Do decembra 1969. Kovin je preselio porodicu u Pert, gde je otvorio svoju prvu KFC franšizu.

"Bilo je to kao bušenje nafte i pronalaženje izvora 'iz početka' – neverovatan uspeh. Posle toga otvorite još dva restorana, uđete u posao sa hamburgerima, a onda dolaze picerije, proizvodnja hrane, a danas taj posao vredi tri milijarde dolara, sa godišnjim prihodom od 300 miliona dolara", prisetio se on.

Danas, Kovin drži 98 odsto vlasništva u svojoj kompaniji, a preostala dva procenta su u vlasništvu nekih njegovih originalnih investitora i akcionara.

"Ta početna investicija od 10.000 dolara sada vredi 40 miliona dolara po knjigovodstvenoj vrednosti. Svima je vraćen uloženi novac, a oni koji su ostali uloženi profitirali su još više", rekao je on.

Štaviše, danas 82-godišnji milijarder poseduje više od 380 lokacija restorana Hungri Jack's, prema zvaničniku kompanije.

Na pitanje koja je tajna njegovog prodajnog uspeha, odgovorio je:

"Tajna je jednostavna – šta god da radite, uradite to vrhunski. Ljudi koji su mi pozajmili novac verovali su u mene. Ja sam bila njihova investicija. I uvek kažem: kada ne osećate razliku između posla i igre, na pravom ste mestu. Nikada u životu nisam zapravo 'radio' jer sam uživao u svemu", zaključio je on.