Kraj jedne ere: Audi zatvara fabriku

Kako prenose nemački mediji, spor oko socijalnog plana je eskalirao, pozicije između poslodavaca i predstavnika zaposlenih su zaoštrene i dogovor očigledno više nije moguć.

"Audi je bio spreman na kompromis do kraja. Nažalost, socijalni partneri su odbili našu poslednju, čak i poboljšanu ponudu. Zato se sada spremamo da sa ponudom direktno pristupimo zaposlenima", objašnjava direktor proizvodnje Audija Gerd Voker, prenosi Capital.

Kako je saopšteno iz kompanije, šesti i poslednji pregovori su propali u sredu. Portparolka Audija govorila je medijima o odbijanju socijalnih partnera: "Duboko žalimo zbog ovog koraka. Audi ostaje pri svojoj odgovornosti i, sa stanovišta proizvođača, nudi ‘veoma fer ponudu'".

Iz firme objašnjavaju kako ovo zapravo izgleda: Pored zakonske naknade za otkaz, filijala nudi sopstveni, dobrovoljni bonus kompanije, koji zavisi od dužine radnog staža pojedinca. Sve u svemu, Audi je spreman da isplati duplo veću otpremninu nego što je propisano zakonom.

Postoji i primer kako Audijeva ponuda funkcioniše: Zaposleni sa oko 17 godina radnog staža u Audiju dobija bruto otpremninu između 125.000 i 190.000 evra u zavisnosti od pozicije. Ponudu bi, kako navode u Audiju, zaokružila pomoć u pronalaženju posla. Za predstavnike belgijskih zaposlenih ova ponuda je stoga bila neadekvatna.

Fabrici u belgijskoj prestonici preti zatvaranje nakon što je potraga za investitorom propala i nije pronađena alternativa unutar Folksvagen grupe. Pregovore o socijalnom planu pratili su i protesti i nemiri.

Sredinom novembra srušila se i poslednja nada da će investitor nastaviti da upravlja fabrikom Audija u Briselu.

Ovo označava kraj jedne ere u Belgiji koja je počela prije 75 godina. 7. aprila 1949. prvo vozilo sišlo je sa proizvodne trake u Briselu. Pre nego što ga je preuzeo Audi AG 2007. godine, lokacija je pripadala matičnoj kompaniji Folksvagen od 1970. godine i tu je napravljeno nekoliko popularnih serija modela, kao što su Golf, Polo, Audi A1 i Audi A3.

Audi će 2024. biti u krizi zbog visokih troškova proizvodnje i pada prodaje, posebno električnih automobila kao što je Folksvagen, i pregovara sa opštim radničkim savjetom u Ingolštatu o tome kako da izbjegne operativna otpuštanja u Nemačkoj.