Velik broj mladih napušta Italiju

Više od milion Italijana napustilo je zemlju u proteklih 10 godina, a trećina njih u dobi između 25 i 34 godine, pokazuju nacionalni podaci. Oni koji odlaze krive niske plate i nedovoljno uvažavanje svojih veština, a među njima naročito raste udeo diplomaca.  

"Ne tražim bogatstvo ili velike odgovornosti", kazao je Fusto iz Kalabrije na jugu zemlje, trenutno na diplomskim studijama u Rimu.

"Želim miran život u kojem se ne moram da brinem imam li 15 evra da odem u kupovinu", rekao je za AFP. "A trenutno to u Italiji nije garantovano", dodao je.

Dok je migracija postala tema o kojoj se vode žustre rasprave, na svakog mladog stranca koji se doseli u Italiju gotovo devet mladih Italijana napusti domovinu, prema izveštaju fonda Nord Est.

"Nije normalno da se naša zemlja ne zapita zašto (je tako) i da ne pokuša da zaustavi to krvarenje", rekao je Renato Bruneta, predsednik nacionalnog veća za privredu i rad (CNEL), tokom predstavljanja izveštaja u oktobru.

Pad realnih plaća

Neki, osobito sa siromašnijeg italijanskog juga, sele se u bogatije pokrajine na severu zemlje kako bi iskušali svoju sreću. Udeo diplomaca među njima u protekle dve decenije povećao se s 18 na 58 posto. No čak i na industrijaliziranom severu radni uslovi mogu biti manje privlačni nego drugde.

Italija je jedna od retkih zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u kojoj su se realne plate smanjile u poređenju s 2019. Nezaposlenost mladih je takođe viša od evropskog proseka te je u oktobru iznosila 17,7 posto, dok je prosek Evropske unije 15,2 posto.

Italija nije na glasu kao zemlja u kojoj se radno mesto dobija na osnovu veština i znanja. Nema nacionalne minimalne plate, a naknada za rad ne raste u skladu s brojem godina provedenim u visokom obrazovanju. 

Elena Pikardi vratila se u Rim nakon što je studirala politikologiju u Francuskoj, ali njene nade da će pronaći posao u Italiji brzo nestaju.

"Kad je reč o italijanskim ponudama (poslova), često ili plata nije navedena ili je generalno niža", kazala je 24-godišnjakinja za AFP.

Razlika može iznositi i više stotina evra mesečno za isto radno mesto u odnosu na druge evropske zemlje.

"Htela bih pridoneti budućnosti svoje zemlje i ostati blizu porodice", rekla je Pikardi. "Ali zašto bih žrtvovala svoje prilike kad me više cene (u inostranstvu)?" upitala je.

Demografska tempirana bomba

Italijanski "odliv mozgova" zemlju je stajao oko 134 milijarde evra između 2011. i 2023., prema Nord Estu. Među povratnicima u zemlju mnogi tvrde da su se vratili jer žele biti blizu porodicama, ističe se u izveštaju tog fonda.

Drugi ostaju kod kuće iz nužde, a ne vlastitim izborom.

Prosečna dob za napuštanje roditeljskog doma u Italiji je 2022. prema Evrostatu bila 30 godina, odnosno jedna od najviših u Evropskoj uniji. Egzodus mladih dodatno zabrinjava s obzirom na sve starije italijansko stanovništvo.

Odnos između zaposlenih i onih koji ne rade povećaće se s trenutnih tri prema dva do 2050. na jedan prema jedan, kažu iz nacionalnog zavoda za statistiku.

U pokušaju da suzbije taj trend, Italija nudi poreske olakšice za visokokvalifikovane italijanske radnike u inostranstvu kako bi se vratili kući, a još se veće olakšice nude onima koji sa sobom dovedu decu.