Zbog premalo dece uvode četvorodnevnu radnu nedelju, za one na državnim jaslama

Tokijska gradska uprava navodi da nova mera, koja počinje u martu sledeće godine, može da omogući zaposlenima tri slobodna dana nedeljno. Takođe je najavljena druga mera koja će roditeljima dece od prvog do trećeg razreda osnovne škole omogućiti da zamene deo svoje plate za mogućnost ranijeg završetka radnog vremena.

"Proučićemo radne stilove, osiguravajući da niko ne mora da odustane od karijere zbog životnih okolnosti poput porođaja ili gajenja dece", rekla je guvernerka Tokija Juriko Koike prilikom predstavljanja ovog plana u sredu.

"Sada je trenutak za Tokio da preuzme inicijativu u zaštiti i unapređenju života, opstanka i ekonomije našeg naroda tokom ovih izazovnih vremena za zemlju", dodala je.

Rekordni minimum

Stopa nataliteta u Japanu, koja je već godinama u strmoglavom padu, dostigla je novi rekordni minimum u junu, uprkos naporima vlade da podstakne mlade ljude na brak i osnivanje porodice.

Prošle godine zabeleženo je samo 727.277 rođenih, a stopa nataliteta (broj dece koju žena ima u životu) pala je na novi minimum od 1,2, prema japanskom Ministarstvu zdravstva, rada i socijalne pomoći. Za stabilnost populacije potrebna je stopa fertiliteta od 2,1.

Japanska vlada provodi niz "sada ili nikad" politika za obrnuti demografski trend, uključujući podsticanje muškaraca na korišćenje porodiljskih odsustva, dok su druge lokalne vlasti takođe uvele mere za poboljšanje radnih uslova.

Nemilosrdna radna kultura i rastući troškovi života

Mnogi sociolozi dovodili su u vezu stalni pad nataliteta i nemilosrdnu radnu kulturu Japana, kao i rastuće troškove života. Dugi radni sati oduvek su bili problem za japanske korporacije u kojima radnici često pate od zdravstvenih problema, a u ekstremnim slučajevima dožive i "karoshi", smrt zbog prekomernog rada.

Kao i u drugim zemljama, žene su često pod pritiskom da biraju između karijere i porodice, ali jedinstvena kultura prekovremenog rada u Japanu čini trudnoću i odgajanje dece posebno izazovnim. Prema podacima Svetske banke, rodna razlika u učestvovanju na tržištu rada u zemlji, koja je prošle godine iznosila 55% za žene i 72% za muškarce, veća je nego u drugim zemljama s visokim prihodima.

Uvođenje četvorodnevne radne nedelje izazvalo je rastuće zanimanje na Zapadu, gde neke firme počinju da istražuju komprimovane sate kao način privlačenja radnika koji traže bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Neka istraživanja pokazala su da to poboljšava dobrobit i produktivnost zaposlenih.