Tržište stanova u Evropi: Evo gde je najskuplje

U Irskoj je ljudima bilo najteže jer su borili s najvećim troškovima stanovanja, uključujući vodu, struju i gas 2023. godine, što je dvostruko više od proseka EU, prema Evrostatu.

Drugo najskuplje mesto bio je Luksemburg (86% iznad proseka EU), a sledi ga Danska (80% iznad evropskog proseka).

U međuvremenu, ljudi u Bugarskoj i Poljskoj imali su najjeftinije stanovanje, sa troškovima ispod proseka EU za 61%, odnosno 56%.

Gledajući evoluciju cena, Evrostat primećuje da su između 2010. i 2023. godine troškovi stanovanja u Irskoj porasli sa 17% iznad proseka EU na 101%, što se na kraju udvostručilo.

Gde je sve poskupelo

Troškovi su porasli u 17 država članica u istom periodu, a pali u 9, uključujući Grčku, Kipar i Španiju. Troškovi stanovanja u Poljskoj su ostali nepromenjeni.

Dok stambene krize muče razne zemlje u Evropi, uključujući Irsku, Portugal i Španiju, trend vrtoglavog rasta cena nekretnina lagano je zaustavljen prošle godine, kada su cene u proseku lagano pale 0,3%.

Gledajući širu sliku, međutim, pokazuje se da su ukupno cene kuća porasle 48% između 2010. i 2023. u proseku u EU, s najvećim porastom u Estoniji (+209%), Mađarskoj (+191%) i Litvaniji (+154%). Cene nekretnina snižene su samo u dve države članice (nema podataka iz Grčke) u Italiji i na Kipru za 8% odnosno 2%.

Sve skuplja renta

U međuvremenu, troškovi iznajmljivanja su stalno rasli, za ukupno 22% u periodu 2010-2023, pri čemu su skoro sve zemlje članice zabeležile rast osim Grčke. Poređenja radi, ukupna inflacija u EU za isti period iznosila je 36%.

Međutim, bilo je zemalja u kojima su cene najma rasle daleko iznad proseka. U Estoniji, gde su zabeleženi najveći porasti cena najma, trošak je skočio 211%, u Litvaniji je došlo do skoka od 169%, a u Irskoj su se udvostručili u istom periodu.

U proseku, ljudi u EU potrošili su oko jedne petine (19,7%) svog raspoloživog dohotka na stanovanje prošle godine, s najvećim udelom u Grčkoj (35,2%), Luksemburgu (27,6%) i Danskoj (25,9%).

U Norveškoj, Švicarskoj i Nemačkoj ljudi troše otprilike jednu četvrtinu svog raspoloživog prihoda na stanovanje.

Za one za koje se može smatrati da su u riziku od siromaštva u EU, ova stopa je bila mnogo viša, u proseku 38,2%.

Ipak, postoji poboljšanje u udelu ljudi koji kasne u isplati hipoteka, stanarine ili računa za komunalije – ova stopa u EU je smanjena na 9,3% u 2023. sa 12,4% u 2010. godini, pri čemu je samo pet država članica zabeležilo određeni porast. Jedna zemlja, međutim, ide u velikoj meri protiv trenda poboljšanja, Grčka, gde skoro polovina stanovništva ima neke neizmirene obaveze.

Više od dve trećine ljudi posedovalo svoj dom

Postoje ogromne razlike u celom bloku kada je u pitanju vlasništvo nad nekretninom u kojima ljudi žive. U Rumuniji, na primer, više od 95% stanovništva poseduje svoje stanove. Tu zemlju blisko prate Slovačka, Hrvatska i Mađarska, s više od 90% ljudi koji poseduju svoje domove.

Iznajmljivanje je najčešće u Švajcarskoj i Nemačkoj, gde su više od polovine stanovništva podstanari.

U celom bloku, više od dve trećine, 69% stanovništva posedovalo je svoj dom, dok je preostalih 31% živelo u iznajmljenim stanovima 2023.

Kuća ili stan?

U EU je 2023. godine više od polovine stanovništva živelo u kućama, pri čemu je gotovo 48% stanovalo u stanu, a manja stopa od 0,6% birala je alternativni tip smeštaja, kao što su stambeni čamci i kombiji.

Iako bi izbor između kuće ili stana takođe mogao biti u velikoj meri određen time da li je dom u gradu ili na selu, za ukupno poređenje zemalja, Irska je daleko prednjačila, sa 90% stanovništva koje živi u kući.

Zemlja sa drugom po broju kuća bila je Holandija (79%), dok su Belgija i Hrvatska (obje po 77%) podelile treće mjesto. S druge strane, Španija je imala najveći udeo stanova (66%), a slede Letonija (65%, podaci iz 2021.), Malta (63%) i Nemačka (61%).

Gde su ljudi najviše ulagali u nekretnine?

Ljudi na Kipru su prošle godine uložili u imovinu ekvivalent od 8,6% BDP-a zemlje, prema Evrostatu. U Italiji je ova stopa iznosila 7%, nešto više nego u Nemačkoj (6,9%) i Francuskoj (6,4%).

Najniža stopa zabeležena je u Poljskoj (2,2% BDP-a) i Grčkoj (2,3%).

Prosečna investicija u stanovanje u EU iznosila je 5,8% BDP-a 2023. godine.