Zašto se Češka ponovo okreće rudarstvu

Novonastala Češka Republika, sa raspadom Čehoslovačke, nasledila je solidne prirodne potencijale, energetsku infrastrukturu i industrijske kapacitete u poređenju sa ostalim državama. Iako je situacija bila teška za nove demokratske vlade u Pragu, one su imale solidnu industrijsku startnu poziciju, moćne nuklearne elektrane, povezanost na gasnu infrastrukturu koja se naslanjala na ruske energetske kapacitete i ogromne rezerve uglja za potrebe termoelektrana.

Od 1990. do 2023. Češka Republika je zabeležila ogroman napredak, te je njeno bogatstvo po glavi stanovnika skočilo skoro osam puta. Ukoliko bi ovaj ekonomski rast poredili kroz razliku u odnosu na najbogatije članice Evropske unije, ova centralnoevropska država bila je početkom 1990-ih na oko 15% BDP po glavi stanovnika Nemačke, dok je u 2023. rezultat bio preko 60% bogatstva po glavi stanovnika ove moćne evropske države. Jak izvoz automobilske industrije, mašina, gvožđa, električne energije, uz jak domaći energetski sektor, omogućili su solidan ekonomski rast.

Iako je privredni rast ove države još uvek solidan, nekoliko negativnih tendencija i ekonomskih izveštaja navelo je vladu da razmatra promenu. Rat u Ukrajini je poskupeo i otežao nabavku ruskih energanata, a ugalj nije najodrživiji izvor električne energije, iako je zaslužan za proizvodnju oko polovine struje. Izveštaj koji je prošle godine stigao u vladu govori da će sa sadašnjim modelom stope privrednog rasta krenuti da opadaju i da je potrebno da vlada menja svoj energetski sistem i pronađe nove izvore rasta. U okviru prošlogodišnje strategije vlade nazvane „Restart Češke“ i druge programe rudarstvo je identifikovano kao jedan od novih izvora rasta, a naročito tranzicija od uglja ka drugim rudama i povezanim privrednim aktivnostima.

Ova nova strategija češke vlade ima za cilj da transformiše rudarski sektor iz rudarenja uglja ka rudarenju i obradi kritičnih sirovina ključnih za zelenu tranziciju poput litijuma, kobalta, tungstena, mangana, nikla i drugih minerala. Značajan deo novih rudarskih aktivnosti obavljaće se na lokacijama starih rudnika u kojima su identifikovane rezerve trenutno traženih minerala, a planirano je otvaranje novih rudnika i dalji projekti istraživanja ruda. Na ovaj način češka vlada ima cilj da istovremeno izvrši tranziciju od manje održivog uglja ka traženijim sirovinama, tako da rudarski sektor ostane važan i bude gradivni deo lokalne zelene tranzicije, samo sa manje udelja uglja.

Vlada premijera Petra Fijale kao jedan od glavnih prioriteta definiše rudarenje litijuma i projekat Cinovec koji se nalazi blizu granice sa Nemačkom. Ovaj projekat na oko 90ak kilometara od Praga bi trebalo da obezbedi samoj Češkoj, ali i Evropskoj uniji, jedne od najvećih dostupnih litijumskih rezervi u Evropi. One su po dostupnim procenama čak 10% svih evropskih rezervi ove rude i oko 1-3% svih svetskih, što je Evropskoj uniji od velike pomoći u postizanju nezavisnosti od drugih svetskih sila poput Kine. U okviru svoje strategije i Zakona o kritičnim sirovinama iz marta 2023, cilj Brisela je da podigne domaće kapacitete rudarenja i obrade najvažnijih minerala, kao i da pokrene partnerstva u ovoj oblasti sa brojnim drugim državama.

Iako je Evropska unija uspela da dođe do dvocifrenog broja međunarodnih sporazuma u ovoj oblasti, uključujući i države poput Norveške, Kanade, Australije ili Srbije od ove godine, značajnu ulogu imaće i domaći rudarski kapaciteti. U tom kontekstu, vlada ove države predviđa da će kroz projekat Cinovec podići svoju ulogu, jer bi po procenjenim kapacitetima ovog projekta mogla da svake godine snabdeva evropsku i domaću automobilsku industriju sa litijumom koji je dovoljan za oko 1 000 000 električnih vozila. Projekat bi trebalo da krene sa radom između 2026. i 2028. na prostoru nekadašnjeg rudnika tungstena, materijala koji je takođe kategorizovan kao ključan za zelenu tranziciju i koji je Češka ranije rudarila.

Vlada ove države je potpisala i sporazum o saradnji sa vladom nemačke savezne države Saksonije u ovoj oblasti. Razlog je što sa druge strane granice postoji identičan litijumski projekat pod nazivom Cinvald i koji je u kampanji tokom skorašnjih regionalnih izbora obišao i kancelar Olaf Šolc. Dve države će morati da usklade svoje rudarske aktivnosti, gde u ovom trenutku deluje da će češki projekat ranije doći do realizacije. Vlada se takođe uzda da će dodatne investicije u proizvodnju baterija uspeti da revitalizuju regione koji su se nekada bavili rudarenjem uglja lignita, a sada već dugo stagniraju. To je važno jer se automobilski sektor sve više pomera ka električnim vozilima, gde se taj trend u Češkoj sporije odvija, a važan je za industriju ove države. Trenutno navedena industrijska grana zapošljava skoro 200 000 ljudi, čini oko 10% BDP-a i proizvodi preko 1 200 000 vozila godišnje, a zaostajanje sa evropskim trendovima u ovoj oblasti može biti dugoročno kobno.

Osim litijuma, češka vlada je dala i dozvolu kompaniji Euro Manganese za proizvodnju prerađenog mangana u centralnoj Češkoj u mestu Hvaletice. Ideja ovog projekta je da obezbedi prerađeni mangan koji je takođe važan za proizvodnju baterija za električna vozila i po tvrdnji samog projekta bi trebalo da bude ključan za strategiju Evropske unije u sferi kritičnih sirovina. Po navedenim kapacitetima bi postrojenje trebalo da do 2030. obezbedi oko 20% potražnje kvalitetnog obrađenog mangana za celokupnu evropsku industriju, a koje Evropska unija trenutno dominantno uvozi od čitavog niza afričkih zemalja. Osim ova dva minerala, australijska kompanija NickelX je dobila dozvole za istraživanja ruda kobalta i nikla blizu mesta Ransko, koji su takođe potrebni za rastuću proizvodnju baterija. Ovaj projekat je takođe obezbedio finansiranje iz SEMACRET projekta EU od 7,5 miliona evra, koji ima za cilj da podrži istraživanje kritičnih sirovina na teritoriji same EU.

Ukupno gledano, vlada Češke Republike se nalazi u trci sa vremenom, jer od brzine tranzicije njene privrede zavisi i njena buduća konkurentnost. Ona mora da ubrzano nalazi nove izvore električne energije za rastuće potrebe njene privrede, ali i da privredi pomaže u tranziciji ka novim tehnološkim i ekološkim trendovima. Iako je Češka Republika dugo bila prvak svog regiona, ona sada blago zaostaje, jer Mađarska i Poljska dosta brže napreduju u ovim oblastima. Međutim, očigledno je da vlada Petera Fijale dosta nada polaže u samo resursno bogatstvo ove države, koje bi sa razvojem njihove ekspolatacije privuklo i naprednije industrijske investicije i pomoglo domaćim gigantima da se brže adaptiraju. Određeni rezultati već postoje, naročito u sferi baterija, ali ovu i narednu vladu Češke Republike čeka još dosta posla.

Dimitrije Milić, doktorand političkih nauka